Premijera dugoočekivanog filma "Oluja" održaće se večeras u Beogradu. Više od 1.700 Srba je ubijeno, a proterano 250.000 tokom te stravične akcije.
Jedna od onih koja je doživela i preživela stravičnu vojnu-policijsku akciju jeste scenaristkinja Nataša Drakulić. Inače, ona je scenaristkinja filma "Dara iz Jasenovca".
Ona je u svom gostovanju u jutarnjem programu Kurir televizije ispričala celokupno iskustvo iz detinjstva. Uvod u priču otvorila je sećanjem na izbegličke kolone te 1995. godine kada je Drakulić imala 16 godina.
- Sećam se svega. Najpotresnije je bilo vreme pre proboja Koridora kada je deo Republike Srpske i Republike Srpske Krajine bio potpuno odvojen od ostatka sveta. Setite se onog tragičnog slučaja banjalučkih beba. Mislim, da se taj koridor nije desio, nas ne bi bilo, jer nemate elementarnih stvari za život! - započela je i u nastavku nazvala Oluju finalom svega.
- Nakon tih svih godina granatiranja, stalnih izloženosti vanrednim stanjima, dešava se "Oluja" kao finale svih tih dešavanja. Oluja je za mene bila strašno potresna, zbog strašnih slika koje su mi se desile. Razdvajanja sa roditeljima koji su me poslali da krenem prva sa rođacima. Plašila sam se da više nikad neću videti roditelje - rekla je Drakulić i dodala:
- Moj otac je kasnije umro, mislim da njegov kraj pamtim tada, da je naš rastanak bio upravo tada. Guraju me u kola rođaka, daju mi pare, zlato, a vi nemate vremena ni da se zagrlite, od ljudi koji prolaze, od one mase koja ne zna gde bi na koju stranu. Oni okreću glavu od mene da ne vide kako plačem. Kasnije sam saznala da su dobro.
- U koloni sam bila sa sestrom, bratom stricem i strinom. Sećam se tih noći pomislite da nećete moći da spavate, a zaspite kao klada neka - podsetila se.
- Ta neka panika, taj odlazak u nepoznato- to je taj neki bespomoćni strah. Prve informacije koje su se desile za tu Petrovačku cestu, samo javljaju ko je poginuo! Strašno je to. Mene svakog avgusta vrate sećanja na to. Kada bi mogli da iseku taj mesec iz kalendara. Svaki mesec saznate da je još neko umro, ali na žalost tako je, umiremo, nestajemo - rekla je.
Zločin na Petrovačkoj cesti
Zločin na Petrovačkoj cesti je naziv za ubistvo srpskih izbeglica iz Republike Srpske Krajine, koje su u kolonama bežali ispred hrvatske vojske, tokom akcije „Oluja” avgusta 1995. godine.
Avion hrvatskog ratnog vazduhoplovstva ispalio je smrtonosne rakete 7. avgusta 1995. godine u selu Janjila kod Bosanskog Petrovca, tada na zapadu Republike Srpske, i tako usmrtio 10 nenaoružanih civila.
Izvor: Wikipedia
Ona se potom osvrnula i na sam film "Oluja" za koji navodi da su mladi zainteresovani za svoje poreklo.
- Zato je važan ovaj film večeras, jer deca neće znati. Upoznala sam jednog momka koji je 1994. godište i on kaže bar da znaju moja deca, odakle sam ja i odakle su moje dede - ispričala je.
"Mladost je bila presudna za prilagođavanje"
- Moram da priznam da je to bila srećna okolnost. Prošli ste jednu traumatičnu situaciju, i sad treba nastaviti dalje, ali mislim da je mladost bila presudna, jer kad ste mladi, lakše se uklapate. Sad da mi se to desi, u godinama kada ste postavili sebe u nekom životnom sistemu, koji pada preko noći, a vi idete negde ispočetka! Imala sam sreće, krenula sam u treći razred Desete beogradske gimnazije, i ta deca su bila sjajna i neka prijateljstva su se održala i dan danas - otkrila je.
Da li umetnik može da napravi odstojanje kada je reč o ovakvim tragičnim dešavanjima, koje treba preneti na papir, Drakulić je rekla da je to veoma teško.
- Trudila sam se sve ove godine da zapišem da bi mi ostale slike o tome. Posebno u tom periodu života u Krajini. Teško je to. Jasenovac nisam preživela, ali sam ga radila na osnovu priče i vi ne možete da se ne rasplačete i da se raspadnete samo od toga - kazala je Drakulić.
- Trenutno radim na projektu koji se bavi tragedijom na Petrovačkoj cesti. Katarzično je, jer neko mora ovo da uradi, jer da smo o mnogim ovim stvarima govorili možda se 1990. godina i 1991. godina ne bi desile - dodala je.
"Dobijala sam pretnje smrću"
- Opet bih, uprkos svemu ponovila iskustvo sa i posle snimanja. Olakšanje mi je bilo kada se film "Dara iz Jasenovca" snimio. Ja znam da ću se večeras na premijeri filma "Oluja" rasplakati i strahujem od svoje reakcije. Prijateljski sam ih savetovala sada kako da se postave, ali ja bih sada, da se sve ponovi bila bezobraznija. Dobijala sam pretnje smrću, slike rodne kuće. Sada, odmah bih policiju angažovala... Ne bih ni u jednom trenutku dozvolila strah da se uvuče u mene. Ne treba da se stidimo ni naših traktora ni jedne jedine naše žrtve. Potrebna je mentalna snaga, ali ne može drugačije - rekla je.
Da li će pravda ikad biti zadovoljena?
- Mi svi prognani jedva čekamo ovaj film! Da se desila neka pravda nakon toga, makar mrvica pravde možda bi mi bilo lakše. Oni su kasnije gađali kolonu civila, videlo se kao na dlanu da su to civili i niko za to nije odgovarao - rekla je Drakulić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
