OVO JE MASONSKI GROB KARAĐORĐEVOG STARIJEG SINA: Vreme je da se zaboravljeni knez vrati u Srbiju. EVO GDE POČIVA ALEKSA!

Na sramotu Srbije, ali i dinastije Karađorđević, knez Aleksa, voždov stariji sin, zaboravljen od svih počiva u Moldaviji, u ruiniranoj grobnici. Spletom nesrećnih okolnosti i preranom smrću u izgnanstvu, Aleksa, kao i njegova loza, koja se ugasila pre više od 100 godina, ostao je u zapećku istorije. Vreme je da se Karađorđev naslednik vrati u svoju Srbiju, možda baš na Oplenac, u rodnu Topolu.

"Ovde je sahranjen sin vrhovnog vožda Srbije, gardijski poručnik Aleksej (Aleksa) Černi (Crni), preminuo 33 godine od rođenja", piše na spomeniku na starom groblju u Kišinjevu, gradu koji je u vreme njegove smrti bio deo Rusije. Stoji tu i da je umro 20. decembra 1831, dok je po zvaničnoj biografiji 1830. Na spomeniku u obliku piramide vidljiv je i ocil sa 4S s krunom i krstom, ukrštene puške i zastave, kao i svevideće oko, karakteristično za masoneriju.

Šef diplomatije Ivica Dačić kaže za Kurir da je i sam obilazio grob Alekse Karađorđevića prilikom zvanične posete Moldaviji 2016, te da je već tada pokretao pitanje prenosa posmrtnih ostataka voždovog sina.

- Knez Aleksa zaslužuje da počiva u Srbiji i, ukoliko isto smatra i porodica Karađorđević, treba to i zvanično da saopšti. Ministarstvo će, preko nadležne ambasade, zatražiti od moldavskih vlasti ekshumaciju i pomoći da se ispravi istorijska nepravda i da se knez Aleksa, posle dva veka, vrati u otadžbinu - ističe Dačić.

Od dolaska na dužnost 2021. Stefan Tomašević, ambasador Srbije u Rumuniji, koji pokriva i Moldaviju na nerezidencijalnoj osnovi, bavi se i spomen-grobnicom Alekse Karađorđevića zbog, kako kaže, njegovog velikog istorijskog značaja za Srbiju.

MASONSKA OBELEŽJA I ALEKSINE VEZE S NJIMA

N. B., veliki kancelar Regularne velike lože Srbije, Orijent Beograd, čije ime je poznato redakciji Kurira, analizirao je fotografije Aleksinog spomenika, na kome se ne razaznaju svi ornamenti jer je neočišćen.

- Međutim, nesporno je tzv. svevideće oko, koje je poznato u staroj hrišćanskoj veri, i mnogo pravoslavnih crkava ga ima na ikonostasima, kao i na spoljnim delovima, ali je vezano i za masoneriju. U oba slučaja ima identičnu simboliku - boga koji nadgleda čovečanstvo. Međutim, rozeta u kojoj je oko je 100 odsto masonska, a takva se ne stavlja u crkvenom prikazu svevidećeg oka. Na očišćenoj strani vidi se lobanja i kako iz njene kosti ide krst, verovatno s vinovom lozom, što opet može biti i hrišćansko i masonsko - kaže N. B. i dodaje:

- Sam piramidalan oblik može i ne mora biti znak masonerije. Ali da prođem nekim grobljem i vidim tako dominantno oko, pomislio bih da je tu sahranjen mason, i to verovatno neki značajniji. Na grobovima viđenijih ljudi tog perioda, a koji su bili masoni, generalni oblik spomenika je bio nalik na Aleksin.

I Aleksine porodične okolnosti ga navode da misli da je bio mason.

- Karađorđe je najverovatnije bio u masoneriji, iako ne postoje istorijski dokumenti o tome, jer je njemu blizak mitropolit Stefan Stratimirović nesporno bio mason, kao i još neki ljudi iz okruženja. Dositej Obradović, koga je Karađorđe doveo u Srbiju, bio je Aleksin učitelj. Aleksa i on su neko vreme zajedno živeli u Rusiji kod Konstantina Rodofinikina, koji je u vreme Karađorđa bio šef ruske misije u Srbiji i nesporno mason.

- Prilikom prvog odlaska u Kišinjev marta 2021. ustanovili smo da su temelji zapuštene grobnice oštećeni zbog korenja ogromnog drveća, pa ih je uprava groblja o svom trošku uklonila i nasula zemlju kako se spomenik ne bi urušio. Potom su temelje učvrstili betonskim pločama, a kad sam ponovo bio tamo 2022, oko groba je bila postavljena ograda. Ostalo je da se obnovi sam spomenik i ormanenti i da se kamene figure vrate na mesto - kaže za Kurir Tomašević i dodaje:

- Spomenik bi trebalo ili da se rekonstruiše i da se odredi srpska institucija koja će ga održavati, kao i da se za to obezbede sredstva, ili da se posmrtni ostaci ekshumiraju i prenesu u Srbiju, o čemu bi trebalo razgovarati i s kraljevskom porodicom Karađorđević.

Kao starešini Kraljevskog doma, kako za Kurir naglašava prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji vodi poreklo od voždovog mlađeg sina, kneza Aleksandra, veoma bi mu bilo drago da se posmrtni ostaci kneza Alekse na dostojan i ispravan način prenesu u Srbiju.

- Ipak, ne smemo žuriti po svaku cenu, da ne napravimo grešku ili propust. Nemam informacija da li je pokrenuta zvanična inicijativa za prenos posmrtnih ostataka, ali voleo bih da se o tom važnom pitanju konsultujem i sa ostalim članovima porodice, stručnim ljudima iz Krunskog saveta i Zadužbine Kralja Petra I, Njegovom svetošću patrijarhom i nadležnim državnim organima - ističe prestolonaslednik.

KO JE ALEKSA

Prvog sina Karađorđe je dobio 1798, ali Sima je umro po rođenju, te je Aleksa, koji se rodio 1801, još 1808. godine, kad je Karađorđe proglašen za naslednog vožda, postao prestolonaslednik. Kako je Prvi srpski ustanak propao 1813, a Karađorđe otišao u Besarabiju, Aleksu 1815. šalje na školovanje u elitni Paževski korpus u Peterburg, o trošku ruskog cara Aleksandra I. Posle smrti oca 1817. prešao je u gardijski puk i dobio čin poručnika, ali napušta službu i odlazi kod majke Jelene i brata Aleksandra u Hotin. Ženi se 1825. prebogatom Marijom Trokin, jedinicom carskog dvorskog lekara Nikolaja Trokina, i odlazi na tastov spahiluk. Ali Marija 1827. rađa sina Đorđa i umire na porođaju, a Aleksa se 1829. razboleo od suve bolesti (tuberkuloze), kako piše Velibor Berko Savić u knjizi "Karađorđevići", i umro 20. septembra (2. oktobra) 1830. Kad su Karađorđevići došli na vlast 1842, knez je bio Aleksin mlađi bat Aleksandar, dok je Aleksin sin Đorđe neuspešno pokušavao da dođe na čelo Srbije, kao i kasnije njegov stariji sin Aleksa, čijom smrću je 1920. ugašena ta loza.

Delikatnost situacije je, navodi, u tome što ne raspolažu sa dovoljno podataka postoje li ograničenja, pre svega u vidu poslednje volje kneza Alekse ili njegovih potomaka.

- Ukoliko se utvrdi da nema takvih ili nekih drugih prepreka, naravno da bi bilo jako dobro i lično bih bio veoma srećan da svi Karađorđevi potomci počivaju u svojoj zemlji - naglašava prestolonaslednik, dodajući da, nažalost, nije bio u prilici da obiđe grobno mesto voždovog sina i da mu tamo oda počast, ali je video fotografije spomenika, koji bi trebalo restaurirati jer je svedok naše istorije.

Prestolonaslednik podseća i da je svaka generacija Karađorđevića bila primorana da živi u izgnanstvu, a mnogi su preminuli i počivali ili još počivaju van Srbije.

- Želja da ispravim posledice te tragične sudbine, kao i zavet koji mi je ostavio otac kralj Petar II, vodili su me kada sam pokrenuo inicijativu koja je rezultirala povratkom zemnih ostataka mog oca, majke, bake i strica u zemlju 2013 - kaže prestolonaslednik.

ALEKSINA CELA PORODICA POČIVA U INOSTRANSTVU

- Aleksa (1801-1830/31) u Kišinjevu

- supruga Marija Trokin (1806-1827) u Skinjenu

- sin Đorđe (1827-1884) umro u Badgaštajnu, u današnjoj Austriji

- Đorđeva supruga Sara (1836-1931) umrla u Parizu, njen sekretar kupio grobnicu na svoje ime, pa ju je posle sahrane prodao, te je telo izbačeno

- unuk Božidar (1862-1908) počiva na groblju Per Lašez u Parizu

- unuk Aleksa (1859-1920) preminuo u Sankt Moricu, počiva u Ženevi (ugašena loza)

KARAĐORĐEVIĆI PRENETI IZ INOSTRANSTVA U KRIPTU CRKVE SVETOG ĐORĐA NA OPLENCU

2013:

- kralj Petar II (1923-1970) iz Libertvila (SAD)

- kraljica Marija (1900-1961) iz Londona

- kraljica Aleksandra (1921-1993) iz Atine

- kraljević Andrej (1929-1990) iz Ilinoisa, SAD

Iz Lozane (Švajcarska) 2012:

- knez Pavle (1883-1976)

- kneginja Olga (1903-1997)

- knežević Nikola (1928-1954)

NESUĐENI DVOR KAPETAN MIŠE ANASTASIJEVIĆA

Aleksin sin Đorđe oženio se u Beogradu 1856. Sarom (Sarkom) Karađorđević, ćerkom prebogatog trgovca Kapetan Miše Anastasijevića, koji je čuveno zdanje na sadašnjem Studentskom trgu sazidao kao velelepnu buduću vladarsku palatu. Kapetan Miša nije štedeo para u pokušaju da svrgne kneza Aleksandra Karađorđevića i na presto dovede svog zeta. Iako je 1858. knez Aleksandar svrgnut i proteran, plan Kapetan Miše nije uspeo jer je u Srbiju vraćen knez Miloš Obrenović, te on odlazi u Vlašku, a nesuđeni dvor poklanja otečestvu. Umro je 1885. u Bukureštu i balsamovan počiva u mestu Kležanj kod Bukurešta, u kripti Hrama Sv. arhangela Mihaila i Gavrila, koji je sam podigao.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić