SRBIN ZAPALIO MREŽE: Ni Kanada nije što je nekad bila, vraćam se! Ima stvari koje dolar ne može da kupi! Odmah se umešao i Milorad

A kako da ponesem ove godine što sam ostavio u Kanadi? Sve se preračunava kroz dolar, a niko ne misli da postoje stvari koje dolari ne mogu da kupe, napisao je na Fejsbuku

"A kako da ponesem ove godine što sam ostavio u Kanadi? Šta ćemo sa decom, kako njih da ostavimo? Kako da ponesemo onu veliku penziju... za kartu ćemo lako!", dodaje on... "Sve se preračunava kroz dolar, a niko ne misli da postoje stvari koje dolari ne mogu da kupe"

Komentari u kojima su korisnici podržali odluku autora ili, naprotiv, pokušali da ga odvrate od nje odmah su počeli da stižu i dok neki priznaju da imaju istu muku, drugi su odlučni da se u Srbiju neće vratiti.

"Da, treba skupiti četrdeset godina života i krenuti u novu avanturu", "To je i moj problem, šta sa decom i unukama", "O tome niko ne razmišlja kad krene za Kanadu. Svi kao misle, idem u Kanadu zbog dece?! Sve se preračunava kroz dolar, kao kolika je satnica... a niko ne može da zamisli da postoje stvari koje dolari ne mogu da kupe", "Nikako", "Lepo još malo u jednom pravcu i ćao Kanada", "Za onoga koji ZAISTA to želi….ako treba i PEŠAKA. Ako se dvoumiš sedi gde si i uživaj. Što se dece tiče… i ti si se odvojio od svojih što znači da je moguće", "Jednostavno i prosto avion i nazad u rodnu grudu", "Za stalno se nećemo vraćati sigurno. Planiramo da budemo malo ovde malo tamo", pisali su članovi grupe.

Neki su se ozbiljno pozabavili razlozima za iseljenje koje je autor naveo, pa su ponudili interesantan osvrt koji pokazuje da život u Kanadi više nije onakav kakvim ga mi odavde vidimo.

"Za koju godinu će pitanje glasiti "kako doći u Indiju". Ova se zemlja jako promenila za 15 godina. Vreme je za beganje odavde…", "Moja deca su oko 30 godina, što sam odgajila i vaspitala to mi je što mi je što sam htela (većina nas) da kažem da mi koji živimo tu 25-30 godina verujte, znamo o čemu pričamo. Da pojednostavim. Ovo je zemlja gde se ne uči, ne propagira bliskost, prijateljstvo, porodica, tradicija. Ovo je zemlja gde se deča uče od malih nogu da se ne vezuju ni za koga, (jedan od načina za to je što svake godine menjaju razred i učitelje), da ne veruju nikom, da sve kriju, lažu, prećute. Da ne misle svojom glavom, da mišljenje mogu imati samo što im se nametne. I ne vole baš ljude koji se bune. Apsolutno se slažem da sve kreće od kuće (verujte, ovo u Kanadi nećete nigde ni čuti ni pročitati) i da je naravno dobro čitati knjige i edukovati se. Moja mama je, sećam se, čitala knjige o vaspitavanju dece pre 40 godina.

Ovo je zemlja gde je nepotizam, korupcija na izuzetno visokom nivou. Mi smo mala maca za njih. Razlika je, kod nas se sve vidi, sve zna ovo je jedna lažna, površina, izuzetno licemerna zemlja. Ali, vazduh jeste čist što, naravno, ni u kom kontestu ne kažem da nije bitno. Ovo je zemlja, gde će se ove ili sledeće (mislim ove) legalizovati heroin I kokain!!!!! Gde decu od malih nogu etiketiraju (što pre tim bolje) da imaju neki "disorder" (prim.aut. poremećaj) gde mogu što pre i što bolje da ih drogiraju, dok dođu do tinejdžerkih godina, budu pola zombiji. Eto, to su samo neke "sitnice" čega sam se na brzinu setila. Srbija je stara, prljava, ofucana, korumpirana. Ali Kanada u mnogim stvarima nije nam ni do kolena", tvrdi jedna korisnica.

"Nije Kanada ono što je bila devedesetih"

Odogovor na pitanje autora dao je i imigracioni savetnik za Kanadu Milorad, u kojem je opisao svoje lično iskustvo i skrenuo pažnju na interesantne činjenice vezane za selidbu u ovu zemlju.

"U oktobru 2021. moja porodica i ja smo se vratili u Srbiju, nakon 24 godine života u Kanadi. Kad sam 1997. odlazio u Kanadu odvagnuo sam da li mi je bolje da ostanem u Srbiji ili da odem u Kanadu i otišao sam u Kanadu. I gledajući unazad mislim da je to bila isprvna odluka. Krajem 2021. sam (zajedno sa suprugom) isto vagao da li je bolje da ostanem u Kanadi ili da se vratim u Srbiju i zaključak je bio da je bolje da se vratimo u Srbiju. I sad isto kad gledam unazad mislim da je to bila više nego pametna odluka. Kad ovo pišem ni na koji način ne sugerišem da bi se svi koji su u Kanadi a poreklom iz bivše Juge trebali vratiti (ili da se ne bi trebali vratiti) jer svačija situacija je drugačija. Na primer da je naše dete starije i da nije htelo ići sa nama ja bih isto ostao u Kanadi", započinje on.

Dodaje da kao imigracioni savetnik radi još od 2011. godine.

"I sad neko može pitati kako mogu nekome preporučivati da ide u Kanadu kad sam ja iz nje otišao? Odgovor je jednostavan - mene NIKO u zadnjih skoro 12 godina nije pitao za savet da li da ide u Kanadu ili ne. Meni se ljudi obraćaju za pomoć kad već odluče da idu (nakon što su kao i ja odvagnuli gde bi im bilo bolje, tu gde jesu ili u Kanadi). Ja naravno sa pažnjom pratim šta se dešava u Kanadi jer tamo sam praktično živeo pola mog života i više je nego očigledno da danas Kanada nije ono što je bila 1997. kad sam ja sleteo u Vankuver.

Isto je očigledno da u bližoj budućnosti život u Kanadi neće biti isti onaj život koji se živeo u Kanadi sve do pre 10-15 godina. Međutim pošto na ovoj planeti ljudi žive u puno gorim okolnostima nego što je Kanada danas, verujem da će se ostvariti planovi imigracijskog ministra da u Kanadu dovodi po 500.000 imigranata (PR) svake godine u narednih nekoliko godina.

Lakše je odlaziti nego se vraćati, bez obzira o kojoj zemji se radi, jer vraćanje uvek ima neki ružni prizvuk poraza, međutim moje je mišljenje da svako mora pažljivo i trezveno odvagnuti između ponuđenih mogućnosti i doneti (nesavršenu) odluku i ako se ispostavi da je odluka bila pogrešna onda se vratiti na početak i ponovo vagati", dodaje Borota.

Kurir.rs/Blic