Čak trećina osmaka koja završi osnovnu školu nije funkcionalno pismena, podaci su najnovijeg PISA testiranja. Zastarelost obrazovnog sistema, pad pažnje kao posledica korišćenja interneta - samo su neki od faktora. Budući da društvene mreže imaju ogroman uticaj na mlade, istraživali smo kako su one uticale na njihovu pismenost.
OMG, VRV, LOL, IKS DE - ovo su samo neke od skraćenica koje će razumeti samo oni koji imaju društvene mreže. Ovi izrazi, osim u pisanoj, koriste se i u govornoj komunikaciji, pa je tako problem pismenosti sve više izražen.
- Večito korigujem neke stvari, imam i unuke i mladu decu, tako da sam baš nezadovoljna, zato što znam kakva je bila naša pismenost! - rekla je Goradna Opalić, profesor srpskog jezika.
-Tehnologija je zamenila knjigu, a knjiga je imala svoje neke draži. Da se čovek ušuška kući, da čita, da oseti taj miris korice - rekao je jedan sagovornik.
A Beograđani su se složili, posebno oni stariji.
-Istoriju ne znaju, geografiju, hemiju, fiziku, matematiku, ne znam šta oni znaju - izjavio je jedan vremešni sagovornik.
Urušavanje pravopisa i kulture govora pre društvenih mreža, započeli su mobilni telefoni. Pisanjem SMS poruka zaboravilo se na upotrebu malog i velikog slova, a reči su počele da se skraćuju.
Jasna Janković, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije
- Mladi ljudi žive brze, virtuelne živote. Oni skraćuju jezik, kako govorni, tako pisani, i više i samim tim dolazimo do velikog problema da nam izgleda da su nam mladi potpuno nepismeni, ja ne bih rekla. Funkcionalna pismenost jeste problem, ovog društva, ali ne samo kod mladih, nego i kod odraslih - složila se Janković.
Da nije sve tako crno, pokazuju i primeri na društvenim mrežama gde se promoviše pismenost i pravopis. Međutim, mnogo je više loših primera, pa mladi češće pišu kako ne treba.
- Da li, da li, to je sve spojeno, je li, jeli, ne znam, to je sastvaljeno. Gledajući titlove, kajrone, ja mogu da uočim greške, a bojim se da deca ne mogu i da misle da je to tako pravilno napisano - ispričala je.
Iako sada imamo mnogo manje nepismenih nego ranije, na funkcionalnoj pismenosti treba i te kako raditi. I na kraju, ne treba da zaboravimo da su deca željna znanja, samo je bitan način na koji ćemo im ga ponuditi.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
