Čak 194 teretna voza iskočila su sa srpskih pruga u periodu od januara 2020. do današnjeg dana. Čak 26 kompozicija prevozilo je opasne materije, a prilikom iskakanja kod Pirota dve osobe su stradale, a desetine teže i lakše povređene.
Uzrok izletanja sa šina je uglavnom je loše stanje koloseka, barem po podacima firme “Srbija kargo”.
To je ono što je poznato, ali je nepoznato ko je odgovarao za neki od ovih nesreća. To loše stanje zabeleženo je i na pruzi kod Pirota, koju Infrastruktura železnice nije rekonstruisala iako je novac bio obezbeđen, pa je decembra prošle godine došlo do iskliznuća 20 vagona sa amonijakom. Da li je to uzrok nesreće ili pak nešto drugo videće se iz izveštaja Komisije koja je istraživala ovaj akcident, koji je završen, a predat će biti nadležnom tužilaštvu.
Ono treba da proceni čija je odgovornost u ovom slučaju, a da do novih iskliznuća ne bi dolazilo resorni ministar Goran Vesić zatražio je od rukovodstva Infrastrukture železnice da mu dostavi svaku “crnu tačku” na srpskim prugama. Šta će iz tog izveštaja videti za sada je neizvesno, ali ono što je izvesno to je je da pruga Niš-Dimitrovgrad, na kojoj je došlo do iskakanja cisterni sa amonijakom kod Pirota, bila crna tačka, prenosi Bliz biznis.
- Novac za nju je obezbeđen još 31. januara 2018. i to je odgovornost Infrastrukture železnice. Tražio sam izveštaj od njih za svaku “crnu tačku”, šta će i kakve mere preduzeti i - izvršiće to ili će neko biti smenjen. Tako se odgovorno radi. Mora da se shvati da kada država ulaže veliki novac, oni ne mogu da budu na niovu 19. veka, u zemlji u kojoj se prave pruge 21. veka, za brzine od 200 kilometara na sat - upozorio je nedavno ministar Vesić. Dok se ne smeni taj koji je odgovoran, svi oni koji se prevoze na nekom od 1073 kilometara pruge starije od 50 godina, biće u strahu da ne dođe do iskliznuća i eventualnih žrtava nečijeg nemara.
- Železnička putna mreža je široka, a veliki broj pruga starije je od 30, 40 pa čak i 50 godina, dok je životni vek jedne pruge 25 godina, zbog čega je neophodno da se uloži više u njihovu obnovu, kako bi prevoz železnicom bio sigurniji. Država je veliki novac izdvojila za ovu godinu i to u vrednosti od 6,5 milijardi dinara, dok je, prošle godine za tu namenu bila izdvojena samo jedna milijarda - naveo je Vesić.
Da li će ovaj novac poporaviti železničku bezbednost za sada je neizvesno, ali ono što je izvesno to je da su srpske pruge decenijama unazad bile ruglo. Zato je i prosečna brzina vozova iznosila četrdesetak kilometara na sat, a na nekim deonicama samo deset kako bi se koliko toliko očuvala bezbednost železničkog saobraćaja.
Ipak, ta bezbednost nije i pored toga očuvana, posebno kada je reč o prevozom štetnih materija. Te materije uglavnom idu preko najvećeg operatera u ovoj sferi “Srbija kargo”, a iz ove kompanije za kažu da se za svaku od nesreća koja se desila vodila istraga koja nije utvrdila njihovu odgovornost.
- Najčešći uzroci iskliznuća su loše stanje koloseka (nedostatak kolosečnog pribora koji ostvaruje vezu između šine i praga - proširenje koloseka, truli i deformisani pragovi, istrošena glava šine više od onog što dozvoljavaju propisi...). U 2020. godini bilo je ukupno 70 iskliznuća, u 46 slučajeva isklizli vagoni, dok su ostalo lokomotive dok je 2021. godini, bilo 65 iskliznuća. Od tog broja 37 se vezuje za iskliznuće vagona dok je u 2022. godini bilo je ukupno 59 iskliznuća, od čega 39 su vagoni, a ostalo su lokomotive - navode iz "Srbija kargo" i dodaju:
- Kada je reč o opasnim materijama u 2020. godini je bilo 6 slučajeva, a prevezli smo ih u oko 1400 vozova, u 2021. godini bilo je oko 1200 vozova i šest iskliznuća. I u 2022. godini, prevezli smo oko 1100 ovakvih vozova a u 10 slučajeva je bilo iskliznuća. Istrage u svim navedenim slučajevima od strane zajedničkih komisija “Infrastrukture železnice” i “Srbija Кargo”, nije utvrdila odgovornost naše kompanije.
Ako je to tako onda se naslućuje da je krivica u dvorištu "Infrastrukture železnice". Međutim iz ove kompanije za ne misle tako.
- Uzroci iskliznuća teretnih vagona mogu biti brojni: prekoračenje brzine, odgovornost izvršnog osoblja koje učestvuje u organizaciji i funkcionisanju saobraćaja, pretovarenost vagona (odnosno cisterni), sastav teretne železničke kompozicije, tehnička mana ili (ne)ispravnost teretnih vagona (odnosno cisterni), stanje železničke infrastrukture, ali i dejstvo više ovih faktora od kojih ni jedan pojedinačno ne bi doveo do iskliznuća. Imajući u vidu sve uzroke iskliznuća teretnih vozova, pored rekonstrukvije infrastrukture, doprinos povećanju bezbednosti transporta u domenu poštovanja propisa i dalje modernizacije voznog parka treba da daju i prevoznici. Pored „Srbija Кarga“ kao državnog operatera u robnom železničkom saobraćaju, licence za organizovanje saobraćaja teretnih vozova imaju još i 22 privatna - kažu iz "Infrastrukture železnice".
Iz ove kompanije nismo dobili ni tačan broj nezgoda već prosek, pa podatke ne možemo porediti sa onim koje smo dobili iz kompanije “Srbija kargo”.
- Prosečan broj iskliznuća teretnih vozova na godišnjem nivou u prethodne tri godine (2020-2022) iznosio je 39. Prosečan broj iskliznuća teretnih vozova na godišnjem nivou u prethodnih deset godina (2012-2022) iznosio je 36,8 - kažu u "Infrastrukturi".
Inače, iz "Infrastrukture" navode da će u 2023. godini za održavanje železničke infrastrukture biće izdvojeno ukupno oko 6,67 milijardi dinara.
- Za remonte regionalnih pruga izdvojiće se 3,5 milijardi, a za njihovo tekuće održavanje još 2,2 milijarde dinara i za održavanje brze pruge Beograd – Novi Sad još 1,1 milijarda dinara - kažu iz ove kompanije.
(Blic Biznis)
NE PROPUSTITE
