I SIN I ĆERKA DEKIJA PANTELIĆA IMAJU ŠEĆER: Supruga je trčala u vrtić da detetu meri šećer i da insulin! MORA DA SE REŠI ZA SVE!

Lepo je što Kurir i ministar Husein Memić pokreću akciju za dijabetes u Srbiji, a pogotovo to da nam se deca osećaju sigurnije u školama uvođenjem protokola za postupanje s đacima koji imaju šećernu bolest. Sve u potpunosti podržavam. Ali ne zaboravimo da ista ta deca najpre idu u predškolske ustanove. Ko će njima u vrtiću da izmeri šećer? Ko će da im da insulin?! Ili injekciju glukagona ako padnu u tešku hipoglikemiju?! Sve to sistemski treba urediti, a ne da bude: "Evo ga sad Kurir, pa ministar", pa će sutra da se javi Pera, pa Žika... - kaže za Kurir voditelj Dejan Pantelić.

Izuzetan čovek, i još veći borac, koji se nikad ne predaje. Sudbina je htela da je 14. novembra, na dan kad je rođen, ujedno i Svetski dan borbe protiv dijabetesa. A Pantelićevo oboje dece ima šećernu bolest. Borba traje već 12 godina, sinu je dijabetes tip 1 otkriven s dve godine, a ćerki dva i po meseca kasnije, imala je pet leta. Sada ovaj osnovac i srednjoškolka koriste insulinske pumpe i senzore za kontinuirano praćenje nivoa šećera i žive život kao i svi njihovi vršnjaci. Ali put dotle nije bio nimalo lak.

TREBA NAM JAKO UDRUŽENJE DA SKREĆE PAŽNJU MINISTARSTVU

Pantelić ističe i da njegova deca koriste senzore kompatibilne sa insulinskim pumpama, a da sve to pokriva država.

- I to je velika stvar za koju smo se izborili. Postoje najnoviji i senzori i pumpe koji još nisu na našem tržištu, ali država je već dala ogromna sredstva za sve ovo. Međutim, zašto se dijabetesa setimo samo 14. novembra? Zašto je potrebno da se poredimo s bilo kim, bilo kojom zemljom u okruženju, svetu? Neophodno je osnovati jako udruženje koje će stalno pratiti šta ima novo na tržištu pomagala i medikamenata i skretati pažnju Ministarstvu zdravlja i javnosti šta bi bilo dobro uraditi za boljitak pacijenata u društvu - naglašava Pantelić.

- Kao i svi ostali roditelji, muku smo mučili još od vrtića. Supruga nije radila pa je trčala do obdaništa da detetu izmeri šećer i da insulin jer to nema ko da radi u predškolskim ustanovama. To inače funkcioniše tako što ostaviš dete u vrtiću, pa ideš na posao, onda se čuješ s vaspitačem ako ima volju, pa trčiš nazad da detetu izmeriš šećer i daš insulin, pa da vidiš šta će da jede. Gledali smo jelovnik u vrtiću svakog dana, pa računali kad će i koliki šećer da bude. A nekada smo i donosili hranu. I ne krivim nijednu sestru iz vrtića jer one za to nisu obučene, a nije im ni u opisu posla - objašnjava Pantelić.

Škola je druga priča, u smislu da su deca malo starija pa i svesnija situacije i bolesti. Ali...

- Kad mi je ćerka krenula u srednju školu, okupili smo sve nastavnike pa sam im držao predavanje o dijabetesu. Edukacija je početak svega, ali je krajnje vreme da i u vrtićima i školama budu medicinski tehničari i sestre koji znaju i mogu deci da mere šećer i daju insulin, pa i injekciju glukagona - kaže Pantelić.

U SRBIJ 5.000 DECE IMA DIJABETES, BRANE IM UPIS U VRTIĆ, IZLETE, EKSKURZIJE

Bojana Marković, predsednica udruženja Plavi krug, kaže za Kurir da je u Srbiji oko 5.000 dece dijabetičara, mada tačnih podataka nema jer "Batut" ne daje sumarne za decu, već procenu da oko 770.000 ljudi ima dijabetes. Gotovo sva ova deca imaju tip 1 bolesti:

- Deca dijabetičari i njihovi roditelji imaju ogromne probleme, počev od toga da neće da im upišu dete u vrtić. Jednoj predškolskoj ustanovi u Beogradu morali smo da pretimo da ćemo se žaliti Ministarstvu prosvete i poverenici za ravnopravnost, pa su popustili. Neke škole i učitelji/nastavnici ne prihvataju da tu decu vode na izlete i ekskurzije, a da ne pričamo o tome da niko ne zna kako bi im pomogao u kriznoj situaciji. Zato smo i napravili priručnik za vrtiće i škole kako da postupaju, držali smo nekima i edukacije. Ali mi to ne možemo da rešimo, sistemski mora da bude uređeno jer deca s dijabetesom imaju prava kao i svaka druga.

Uz ogroman trud i posvećenost, Pantelićima je išlo naruku i to što je on poznat.

- Moja deca su imala sreće da ih drugi ne zadirkuju i ne ismevaju što su dijabetičari, što nose pumpe i senzore. Verovatno je velika sreća i to što sam ja javna ličnost, drugačije ih gledaju. Ali mnogo zavisi i od same kuće, iz porodice se sve ponese pa i ta edukacija, a mi s te strane nismo imali problema. Čak i Lanini i Vukašinovi drugari više vode računa o njihovom šećeru kada su na izletu ili ekskurziji od njih samih - kaže Pantelić i dodaje:

- Mnogi roditelji neće da njihova deca nose insulinske pumpe, kao ni senzore kompatibilne s njima, a što je država odavno omogućila. Plaše se da ne mogu da rukuju njima, smetaju im komande na engleskom, a pumpa je prostija od mobilnog telefona. A i plaše se obeležavanja svog deteta jer ima pomagala. A svi nosimo neka pomagala. Evo, ja nosim naočare, i to su pomagala!

ZA SPREJ U SRBIJI

- Zalažem se i da deci u Srbiji bude dostupan i sprej u kom je glukagon i koristi se jednostavno prskanjem u nos ako dođe do teške hipoglikemije (nizak nivo šećera), a koji kod nas nije ni registrovan. Veoma je skup, zahvaljujući prijateljima iz inostranstva mi ga imamo. Nažalost, koristili smo ga dva puta do sada, ali na svu sreću da smo imali. Odmah digne šećer, lako se koristi, za razliku od injekcija, koje su kod nas dostupne - ističe Pantelić.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić

SUTRA POKLON UZ KURIR – PLASTIČNA ČETKICA ZA PREMAZIVANJE KOLAČA!

Dnevne novine Kurir sutra svim čitaocima poklanjaju plastičnu četkicu za premazivanje kolača.

Naša plastična četkica će vam biti od koristi kako biste ravnomerno i lepo naneli vodu ili jaja na poslastice, testo ili kiflice.

Možete je koristiti u procesu pripreme mesa za roštilj.

A ova četkica može naći primenu za podmazivanje plehova i tepsija.

Kao što vidite, njena primena je višenamenska, a dolazi kao poklon uz dnevne novine Kurir u ponedeljak, 6.februara.