Peti oktobar 1988. godine, dan kada je bio jedan od pokretača političkog procesa, koji je poznat kao Događanje naroda ili Jogurt revolucija.
Tada je 15.000 demonstranata iz gradova širom Vojvodine bilo okupljeno ispred zgrade Pokrajinskog komiteta u Novom Sadu. Cilj je bio smenjivanje vojvođanske vlasti i smanjenje Republičkih ovlašćenja koja su pokrajine tada imale u bivšoj Jugoslaviji.
Ulazio je u sukobe sa političarima i kriminalcima. Bivši šef Državne bezbednosti Jovica Stanišić bio mu je jedan od najbližih prijatelja, sa kojim je delio poverljive informacije.
Gost "Crne hronike" Trivun Ivković, nekadašnji upravnik Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica, govorio je u emisiji i o ovom događaju.
Ivković je pričao zbog čega je 1988. godine, za vreme komunizma, bratstva i jedinstva, sa svojim političkim aktivistima ukidao autonomiju pokrajina, prvo Vojvodine, pa zatim i Kosova.
- To nisu bili politički aktivisti, već obični ljudi. U ono vreme autonomaškog rukovodstva, na čelu sa Stojšićem, Krunićem, Matićem... Mi obični ljudi smo videli da ta Vojvodina nije u sastavu Srbije, ponašali su se kao posebna država. Mi smo formirali Udruženje "Solidarnost". To je postalo ozbiljno Udruženje i pandan Savezu komunista Vojvodine u ono vreme. Mi smo se sa njima nosili, a imali su Pinkija, Državnu bezbednost, socijalistički savez, partiju i sve, a mi smo imali samo volju da tu Vojvodinu uguramo u Srbiju. U tome smo uspeli 6. oktobra 1988 godine, kad smo napravili miting u kojem je prisustvovalo preko 100.000 ljudi, upravo tu je autonomaško rukovodstvo propalo - rekao je Ivković, pa dodao:
- Posle godinu dana, kada se usvajao ustav, niko nas nije zvao. Niko nas nije zvao da mi budemo tu prisutni niti nam rekao hvala.
Ivković je pričao o tome kako je stupio na mesto upravnika KP doma, kao i to na koji način je uspostavio red među zatvorenicima.
- Posle rata, došao sam za upravnika KP doma Sremska Mitrovica koji je bio u jako teškoj situaciji. Prvo sam primetio da je tu jako loša disciplina, bilo je jako mnogo povreda, tuča, ubistva, bekstva... Red se prvo pravi kod civila, a onda kod osuđenika. Vodili smo računa, imali su privilegije oni koji su znali i hteli da rade. S druge strane, za one koji su pravili probleme delovala je kazna. Zatvor je opomena za probleme, a ako i tamo pravite probleme to znači sankcije, odnosno, ćelija, batine... Na taj način smo uspostavili red.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
