Čitav čitav život leteo je avionom. U periodu raspada Jugoslavije rizikovao je sve izvlačeći izbeglice, ranjenike i vojsku iz ratom zahvaćenih republika, a 1999. sa još nekoliko kolega pokrenuo misiju spasavanja „Jatove" flote, leteći na tada gustom nebu nad Srbijom pored više od 200 NATO lovaca i bombardera. Preživeo je nemoguće.
On je Stevan Ignjatović, penzionisani kapetan avijacije koji je jutros gostovao na u jutarnjem programu Kurir televizije.
Ispričao je kako je sa beogradskog aerodroma poleteo u trenutku kada su po njemu padale rakete.
- To je bilo četvrtog dana bombardovanja kada je organizovana evakuacija Jatove flote u prvu prijateljsku zemlju. Pred samo poletanje smo saznali da je ta zemlja Rumunija. Bilo je kao na filmu. Rakete su počele da padaju po beogradskom aerodromu i doneta je odluka da mi krenemo u avione. Bila je polemika oko toga ko će da poleti prvi zbog mogućnosti obaranja - rekao je Ignjatović.
Ignjatović se sa još jednim kolegom prijavio za poletanje na nebo prepuno neprijateljskih aviona.
- Kolega Sava Ostojin i ja smo digli ruke. Poleteli smo sa ciljem da postignemo bezbednu visinu od 4.000 metara. To smo uspeli da uradmo. Bio je prelep, sunčan dan. Pokušali smo da signaliziramo da smo mi putnički, a ne borbeni avion. Očekivali smo ili avion ili raketu. Minuti su bili nikad duži. Slike iz života su mi ubrzano prolazile kroz glavu, a kod kuće sam ostavio suprugu i dete od 9 godina. U trenutku kada sam dobio kontakt sa rumunskom kontrolom letenja osetio sam olakšanje - ispričao je Ignjatović.
Dodao je da su nakon promene vlasti u Srbiji 5. oktobra on i njegove kolege koje su učestvovale u spašavanju jatove flote 1999. bili šikanirani od strane tadašnjih političkih funkiconera, a neki su čak dobili otkaze.
- Mi smo za njih bili reprezenti jedne propale i loše politike, a ne ljudi koji su bili u rezervnom sastavu vojske. Trudili smo se da spasemo JAT koji bi, da su avioni pogođeni, verovatno bio uništen.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
