Proslavljeni jugoslovenski režiser Lordan Zafranović upao je u temu osude zbog filma koji je nameravao da snimi.
Tematika filma su bile žrtve u Jasenovcu jer je režiser bio užasnut činjenicama koje je otkrio, ali mu je ta ideja donela dosta turbulencije u život.
Prvo se osvrnuo na to kako je došao na ideju radnje filma, ali i zašto je došao u nemilost Tuđmana.
- Pravim film o Jasenovcu i studiram to. Te filmove sam pravio jer sam sasvim slučajno bio u Jasenovcu i to me užasnulo. Sedam dana sam razmišljao, kao ljudskom biću bilo mi je gadno da to moja vrsta radi. Prvo sam napravio dokument o tome. Mi pravimo taj film, a odmah su mi rekli da će ga staviti u bunker i nikad ga neće prikazivati. Rekli su da niko nije zadovoljan, od đaka do akademika. Onda dolazi Tuđman, 80-ih godina, piše Milki Planinc koja je bila na vlasti da je Zafranović našravio film koji ima 600.000 žrtava - započeo je Lordan Zafranović, pa nastavio:
- U to vreme poveli smo polemiku u novinama gde sam ja rekao da je Tuđman istoričar-amater. Onda je on došao na vlast i u knjizi "Bespuća zbilje" na 5 stranica napisao da sam ja izdajnik hrvatskog naroda. U to vreme ta knjiga je bila kao biblija, mogao je bilo ko da me kokne na ulici i dobije orden. Sa njim sam imao određene probleme i to je to. Ja sam se samo mako. I s filmom o suđenju Artukoviću hteo sam da raskrinkam šta je bila NDH. Ni do dan danas taj film nije prikazan.
- Tražio sam od tri predsednika da se formira okrugli sto, da se i desnica i levica izjasne o tom problemu. A film je prikazivan po celom svetu u međuvremenu. A hteo sam samo da sa sebe skinem ustašku košulju i sa ljudi koji to nisu. Ako je moj cilj da kritikujem ono što u mom biću ne valja, to ću i napraviti. Moje biće je vezano za koren koji je imao mrljetinu koju svi treba da izvadimo i zbrišemo je sa zemlje - rekao je režiser, pa dodao:
- Na žalost, to se ne dešava i pitanje je do kad će trajati. Zašto niko od hrvatskih političara ne klekne u Jasenovcu i zatraži oprost, poput Vilija Branta? To je bio radni logor, ja sam se bavio tim zlom. Kako pojedinačnim, tako i masovnim. Bez obzira na broj žrtava. Meni je bilo pitanje ko stvara o kako se to zlo više ne može zaustaviti. To je naš prvi i osnovni zadatak. Ne zato što kritikujem loše stvari u svojoj zemlji ne zato što je ne volim već obrnuto. Kririkom želiš da promeniš stvari zato što nešto voliš.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
