Nije da nismo oduševljeni činjenicom da su u januaru, ali i ovih dana bile visoke temperature za ovo doba godine. Uštedelo se na grejanju, garderobi, a i moglo je da se šeta i uživa na suncu do mile volje.
E sad, ako se neko posebno raduje snegu, njega ove godine nije mnogo bilo. A da li će ga biti, to ćemo uskoro saznati.
Ono čega je ove godine nažalost u našoj zemlji bilo u povećanom broju, jesu poplave. S druge strane, drugom delu Evrope preti potpuna suša, pa tako svi koji sada odu u Veneciju i žele da se provozaju čuvenim kanalima, budu zaprepašćeni, budući da se voda potpuno povukla.
Šta čeka Srbiju i celu Evropu u narednom periodu, pitali su voditelji emisije "Puls Srbije" meteorologa Slobodana Sovilja.
On upozorava da se Italija još uvek nije oporavila od prošlogodišnje suše.
- NIje pala ni kap kiše, međutim, u prethodne tri nedelje, polje visokog vazdušnog pritiska, ili anticiklonalno polje uslovilo je suvo i toplo vreme. Na Alpima je duplo manje snega nego što je to uobičajeno. Iako se u narednom periodu očekuje blago poboljšanje situacije, možemo reći da je ova promena klimatskiih obrazaca, doprinela ozbiljnosti isituacije - rekao je Sovilj.
U ostatku Evrope, prema njegovim rečma, situacija će biti dijametralno suprotna.
- Očekujemo padavine. Veći deo kontinenta biće pod uticajem ciklonske cirkulacije. Prvo, u naredna dva dana padavine će biti širom severne i istočne Evrope i očekujem padavine i na našem području, tačnije na celom Balkanskom poluostrvu - rekao je.
Ispričao je kakve su posledice ovih klimatskih promena.
- Naš svet je topliji 1,2 stepena u odnosu na prethodnih 100 godina. To znači mnogo više toplotnih talasa u toku leta, i promena obrazaca padavina. Šta to znači? Ukupna količina padavina u toku jedne godine bivaju sve kraće i intenzivnije - ukazao je Sovilj.
Na pitanje voditeljke Anastasije Čanović da li se diže panika bez potrebe, povodom klimatskih promena, Sovilj je odgovorio da nije tako i da treba govoriti o promenama na sav glas.
- U svakom slučaju treba govoriti što glasnije. Usporen je trend porasta temperature jer je sve veća upotreba zelenih energija i ograničavanje korišćenja fosilnih goriva. Nije samo to nego i topljenje leda, priobalni gradovi mogu se suočiti sa velikim problemom klime upravo zbog toplotnih talasa. Taj jedan, ili dva stepena nije toliko zvučan, ali mogu druže trajati i biti znatno izraženiji. Klimatske promene su posledica sagorevanja fosilnih goriva, nafte, uglja, gasa, koji oslobađaju ugljendioksid i on je dovoljan za porast temperature - rekao je.
Sovilj je dao i neke opservacije o sve intenzivnijem ugrožavanju planete Zemlje.
- Ovo je pitanje planetarnih razmera. Svi moraju bit uključeni! Sve ono što neće doprineti daljem upumpavanju ugljendioksida u atmosferu treba da se koristi. Tu je i metan koji je veoma značajan gas koji doprinosi svemu. Postoji i tehnika koja se primenjuje u smanjenju emisije ovog gasa - kaže on.
Veliki je problem, prema Sovilju, zagađenje životne sredine.
- Naši kanali i reke zatrpani su velikom količinom smeća. Prva stvar je čišćenje korita, kako bi dočekali padavine što spremniji. Što se tiče vazduha, taj problem se ne može kratkotrajno rešiti. Moramo smanjiti individualna ložišta, što veći priključak domaćinstava na cetntralno grejanje i tako dalje... Smanjenjem emisija ovih gasova i isparenja doprinećemo čišćenju vazduha - rekao je Sovilj.
Tu je, upozorio je on, i "el ninjo" efekat, čijim će aktiviranjem širom planete biti intenzivnije i izraženije toplo vreme.
- Rano je da prognoziramo, ali ono što možemo reći je da stoji upozorenje na toplotne talase koji se pojavljuju ranije u toku leta, u junu, u delu zapadne i jugozapadne Evrope - predočio je.
Prolećne temperature usred zime, jesu zabrinjavajuće. Pojasnio je šta se to događa sa klimom u Srbiji.
- Decembar mesec bio je drugi najtopliji od početak merenja u Srbiji. Merimo od polovine 19. veka. Šta je tu bitno, visina snežnog pokrivača je mnogo manja u proseku u odnosu na 1950. godinu. Te godine u Beogradu je bio 31 dan sa snežnim pokrivačem, a sada je duplo manji. Prosečna temperatura bila je minus jedan stepen zimi, a sada je plus jedan stepen! I temperatura još raste. Iako je globalni trend u porastu u kontinentalnom području, taj iznos je duplo veći, jer se kontinenti brže zagravaju od prostranih okeanskih površina. To znači manje snega, više kiše u kraćim epizodama, i više temperature. Obaramo sve rekorde - rekao je Sovilj, uz zaključak:
- Izdali smo upozorenje za nagle promene temperatura. Biće praćen i kišom i snegom. Kišu očekujemo u subotu u severnoj i zapadnoj Srbiji. Kiša će preći u sneg i stvaranje snežnog pokrivača. Nedelja će biti još jedan dan kada očekujemo obilne padavine. Toplo će biti samo na istoku i jugoistoku Srbije. U ostalim delovima zemlje biće vlažan sneg, od jugozapada do Šumadije, gde očekujemo 10-20 centimetara snega. U utorak i sredu ponovo očekujemo padavine između kiše i snega. Martovska količina padavina biće iznad proseka za početak marta, i u Srbiji i na Balkanu. Dakle kišovit kraj zime, kao i početak proleća - rekao je.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
