Pravoslavni vernici danas slave Svetog Lava I koji je bio papa rimski. Rođen je u Italiji. Bio je najpre arhiđakon kod pape Siksta III, a posle njegove smrti, uzveden je i preko svoje volje na presto pape rimskoga.

Prema hrišćanskom verovanju, kada je Atila sa Hunima došao blizu Rima i spremao se već da razori i sagori ovaj grad, Lav je izašao pred njega ukrotio gnev hunskog vođe i sprečio propast Rima. U hrišćanskoj tradiciji se takođe navodi da se Atila uplašio vizije apostola Petra i Pavla, koji su stajali pored Lava, i plamenim mačevima pretili Atili.

Lav je kasnije pomogao pravoslavlju u borbi protiv Evtihijevih i Diskorovih verovanja, koja su se sastojala u slivanju božanske i čovečanske prirode Hristove u jednu, i sledstveno, u odricanju dve volje u ličnost Gospoda Spasitelja. Zbog toga je sazvan Četvrti Vaseljenski Sabor u Halkidonu, na kome je pročitana poslanica Lava, koju je, prema Hrišćanskom verovanju, Lav napisao i položio na grob svetog Petra, a sveti Petar ispravio.

Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ovoga da mu javi da li su mu gresi oprošteni. Prema hrišćanskom verovanju, Apostol mu se javo i rekao da su mu svi gresi oprošteni, osim grehova u rukopolaganju sveštenika. Svetitelj se ponovo počeo moliti dok nije bio obavešten da su mu i ti gresi oprošteni. Sveti Lav umro je 461. godine.

Kurir.rs