DEDA ŠANE (101) IZ MIRIJEVA BIO PILOT U DRUGOM SVETSKOM RATU: Sklonili ga od lošeg društva, a onda ga sudbina uzela POD SVOJE

Kad u Mirijevupitate za Gvozdena Stankovića zbunjeno vas pogledaju, ali kad kažete da tražite deda Šaneta svi odmah znaju o kome se radi.

Možda mu je, kaže, ime Gvozden predodredilo dug život. Rođen je u siromašnoj porodici, a otac mu je bio ložač na železnici gde je i nastradao.

- Ja sam prvi put video voz kad sam bio u drugom razredu osnovne škole. To je bila 1929. godina. Pošao sam 1928. u prvi razred. Pitao sam oca ko vozi tu mašinu, on mi je malo objasnio, a ja sam rekao kako ću ja biti mašinovođa - seća se Gvozden.

Da ispuni svoj san upisuje četvorogodišnji zanat za mašinovođu.

- Dve i po godine sam bio šegrt. Nisam valjao ništa, kockao sam se, pio sam, kupleraji, sve je to bilo tako, ali sa posla nisam izostajao ni minuta. Bilo nas je deset šegrta, a ja sam bio primer na poslu. I kada je bilo već dve i po godine od šegrtovanja došao je kod nas ujak. Imao sam ujaka koj je bio aviomehaničar u Zemunu. Došao da obiđe moju majku i sestru, a ja baš tada tri dana nisam dolazio kući. Karte-pos'o, piće-pos'o - priča deda Gvozden kome je nadimak Šane ostao još od kockaraskih mladalačkih dana.

Ujak odlučuje da ga odvoji od lošeg društva pa tako Šane stiže u Zemun i postaje šegrt u fabrici aviona. I danas se, kaže, živo seća razgovora sa direktorom fabrike.

- Šta ti voliš da postaneš - pitao me načelnik. - Ja odgovorim da bih voleo da postanem mašinovođa. A on me pita: "A što ti ne bi postao pilot? Pa da onda mašine gledaš odozgo?" Ja kažem: "Eee, pa ja sam siroto dete da budem pilot" - seća se Šane.

Ipak, sirotog dečaka iz okoline Ćuprije, uoči Drugog svetskog rata, šalju na vojni aerodrom Rajlovac, nedaleko od Sarajeva, gde se uči aero-veštinama.

Jeste li diplomirali na vazduhoplovnoj akademiji i koje je to godine bilo?

- Kako da ne. Ja sam jedini pitomac koji je izašao sa akademije sa činom poručnika. Svi ostali su potporučnici. Zato što sam skratio akademiju godinu dana, ja sam za tri godine završio akademiju, a traje četiri, sa odličnim uspehom 10.00 - priča Gvozden koji je dozvolu za pilota dobio tek desetak dana pre nego što će početi Drugi svetski rat.

Kako se sećate Drugog svetskog rata?

- Kad je počelo da se priča o ratu ja sam tek počeo da letim - kaže ovaj vojni pilot.

I kako ste dočekali taj 6. april 1941?

- U avionu. Na pisti. Evo kako je bilo. Bilo je šest lovaca i dva laka bombardera IK3. Svi smo bili pod komandom na pisti i spremni za let. I kada sam zarobljen imao sam 42 sata i 29 minuta letačkog staža - objašnjava nekada mladi pilot i dodaje da su ga zarobili Italijani, ali da se iz logora brzo spasao.

Ubrzo odlazi u ilegalu, a potom se, dok još rat traje, vraća prvoj ljubavi – železnici. Kaže da je vozio sve vozove koji su prolazili kroz Jugoslaviju osim plavog voza jer je uvek bio za kralja. Šane danas može da se pohvali i da je upravljao čuvenim Orijent ekspresom.

Kako se sećate tog iskustva kad ste vozili Orijent ekspres?

- Vi dok ste kandidat za mašinovođu, dok ste ložač, vi već naučite sve kako ide, gde ide, šta ide, šta se kada radi - objašnjava Šane.

Dodahe da se vožnja čuvenog Orijenta nije mnogo razlikovala od drugih vozova.

- Najinteresantniji je bio ovaj OS, Orijent simplon i PA-AP, Pariz- Atina, Atina-Pariz. To su bili brzi vozovi. Ja pođem iz Beograda i stanem u Ćupriju šest minuta i nigde više - seća se brzine kojom je vozio danas čuvene vozove.

Srećno i uzbudljivo je proživeo svoj vek deda Šane. Kaže najbolje mu je bilo za vreme vlade Milana Stojadinovića.

Napunili ste 101 godinu. Koji je vaš recept za dug život?

- Ne pušiti, ne piti, voditi računa o zdravlju - poručuje Šane.

Zdravlje i bistar um služe ga i u penziji koju prima već 45 godina. U Beogradu se pritajio da prezimi, a kaže da jedva čeka 1. maj jer tada odlazi u vikendicu u Banatski Brestovac.

Kući se vraća 2. oktobra kad će proslaviti 102. rođendan.

(Kurir.rs/RTS)