Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja. Tim povodom dnevne novine Kurir vam poklanjaju ikonu u zlatotisku s molitvom.

Prema starim zapisima, Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene cara Iroda, koji je u to vreme vladao.

Kad mu je glava odsečena, Irodijada je naredila da se ne sahranjuje zajedno s telom jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščasnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja, blagočestiva Jovana, žena Irodovog dvorjanina Huze, nije mogla da živi sa znanjem da će glava Božjeg čoveka ostati na beščasnom mestu, pa ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj gori.

Ne znajući ništa o svemu tome, car Irod, kad je čuo za Isusa Hrista i velika čuda koja je činio, uplašio se i rekao: „To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih.“

Posle izvesnog vremena neki vlastelin, poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu i zamonaši se, i kao monah, sa imenom Inokentije, nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na onom mestu gde je glava Krstitelja bila zakopana.

Počeo je da zida sebi ćeliju, kopao je duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javilo da je Krstiteljeva. On ju je celivao i zakopao na tom istom mestu.

Vera i običaji

Po Božjem promislu, ta čudotvorna glava kasnije je išla od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija preneta u Carigrad.

Mnoga čudesna isceljenja dogodila su se od glave Jovana Krstitelja, a važno je i interesantno da, dok je bio živ, „Jovan ne učini nijedno znamenje, a njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć“.

Običaji nalažu da se svaki Krstovdan u godini posti zarad dobrog zdravlja porodice. Krstovdan je dan kad se ceo svet moli i poziva na pokajanje kako bi se očistio od grehova i bio dostojan Isusa Hrista.

Akatist časnom krstu počinje jednom moćnom rečenicom: Raduj se!

„Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke svoje i izvrši naše spasenje!“

Ova molitva ima za cilj da podseti svakog vernika kako nas beznačajni problemi vuku na dno, a na svetu ima toliko stvari za radovanje.