U utorak 16. marta 2004. u kasnim noćnim satima mediji u Prištini objavljuju da su trojica dečaka, kosmetskih Albanaca, starosti 8, 11 i 12 godina, smrtno stradali utopivši se u Ibru, u selu Čabra, nedaleko od Zubinog Potoka.
Kako su oni tada javili, dečaci su bežali pred srpskim napadačima.
Sutradan, 17. marta, oko podneva, više hiljada kosovskih Albanaca prešavši most na Ibru put severnog dela Kosovske Mitrovice, napalo je tamošnje Srbe. Tokom večeri usledili su napadi na crkve i manastire.
Podsetimo, tokom nasilja na KiM 17. 18. i 19. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.
O godišnjici martovskog pogroma nad Srbima govorio je gost "Pulsa Srbije" Stefan Radojković, istoričar.
Pričao je o tome kako Međunarodna zajednica nije imala sluha, pa čak ni reakcije kada je ovaj pogrom u pitanju. Međutim, ubrzo se osvrnuo na to kakve su bile reakcije albanskog civilnog sektora:
- Čast izuzetcima, poput Vetona Suroja koji je zaista osudio nasilje, a to je čak uradio i 1999. godine, tako da je bio konzistentan u izjavama i stavovima. Generalno, političke i izjave civilnog sektora su bile prilično neiskrene i opšteg tipa i nikoga nisu ubedili da im je zaista žao. U razgovoru mi je Petrit Semilji, koji je 2013. bio prilično visoko pozicioniran u PDK, rekao da je njihov najveći problem s tim bio jer su poslali lošu sliku u svet i što to može da utiče na pitanje njihovog statusa - rekao je Radojković.
Kurir.rs
