Dve trećine mladih u Srbiji živi sa roditeljima - pokazuju podaci alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih Srbije. Muškarci se osamostaljuju sa 33 godine, ali i kasnije, dok se žene na taj korak odlučuju u 31-oj godini.
Zbog čega mladi nisu spremni da ranije napuste porodični dom, istraživala je novinarka Kurir TV Teodora Pivljanin.
Na samostalan život, mladi u našoj zemlji, odlučuju se tek onda kada im je sve obezbeđeno za odlazak iz roditeljskog gnezda. Kao glavni problem kasnog osamostaljivanja i nepovoljnog položaja mladih, nameće se finansijski aspekt, jer to mlade ljude čini nedovoljno spremnim na rizik, smatraju građani.
- Nemaju uslove. Kakve uslove imaju? Ja imam u kući sina 48 godina, nije se oženio. Gde god da radi, radi od danas do sutra. Kad nemaju, ne mogu ni da privređuju, nego se zalepe za tate i mame.. Ne mogu da nađu posao, nema se para. Jednostavo lakše je, nije neka mudrost. Zato što nisu u mogućnosti, zbog finansija. Loši su finansijski uslovi. Zato što nemaju posao, nemaju novac. Ne mogu se osamostaliti. Zato što nemaju posla, nemaju finansijsku nezavinost. To je vrlo jednostavan odgovor - kažu anketirani građani.
U odnosu na svoje vršnjake iz EU, mladi u Srbiji se osamostaljuju dosta kasnije, kaže Milica Mutavdžić, saradnica Beogradskog centra za ljudska prava. Objašnjava da je ekonomski razlog najvažniji, a to potvrđuje podatak da je prosečna plata mladh 16% manja od opšteg proseka, a taj iznos zarade ne može da pokrije potrošačku korpu, čemu su naročito doprinela poslednja poskupljenja namirnica.
- Osamostaljivanje mladih je trenutno ključni i najaktuelniji problem sa kojim se suočavamo. Dešavanja u poslednjih godinu dana sa porastom inflacije, cene nekretnina, svih životnih namirnica, samo su negativno uticale na to. Ukoliko uzmemo u obzir da svaka druga mlada osoba želi ili je spremna da napusti zemlju, dolazimo do zaključka da mladi moraju biti prepoznati kao resurs ove zemlje - kaže Mutavdžić.
Osim razloga ekonomske prirode, tu su i psihološki aspekti koji itekako utiču na pravljenje važnih koraka, u životima mladih ljudi, poručuju psiholozi. Dodaju, da roditelji svojom prevelikom brigom za decu, prolongiraju ostanak deteta u roditeljskom domu i čini ih nespremnim za susret sa realnošću.
- Ono što je bitno naglasiti jeste taj prezaštitnički odnos. Da se deci što više olakša, a da se ne osamostaljuje na pravi način. Dugi niz godina kod nas ustvari deca duže ostaju kod roditelja. Kad se poredimo sa zapadnim zemljama, deca sa 19 godina odlaze od kuće i osamostaljuju se. Ići u tom smeru vaspitanja da dete treba da se osamostali, da nalazi svoj posao, da sam živi - smatra psiholog Dragana Ivanović.
Ukoliko pogledamo u kojim državama „deca“ najranije odlaze da žive samostalno, listu predvode skandinavske zemlje, to jest one, u kojima su, socijalne politike danas najrazvijenije.
Kurir.rs/Teodora Pivljanin
NE PROPUSTITE
