MUŽ JE SAMO POVIKAO - BEŽI LJUBICE IZGIBOSMO! Sve što su Perišići imali, NATO bombe su im sravnile sa zemljom, sećanja su bolna
Jedna bomba bila je dovoljna da uništi sve ono što je Ljubica Perišić iz užičkog sela Ponikve sa svojom porodicom decenijama gradila. Sa strepnjom se i sada seća tog martovkog dana kada su njeno domaćinstvo NATO agrosori sravnili sa zemljom. Danas je zahvalna Bogu što je uspela da sačuva svoju porodicu i sopstvenu živu glavu.
- Samo sam čula kada je zazviždalo i od tog trenutka moja kuća počela je da se ljulja. Moj suprug Mijo je odmah povikao izlazi iz kuće izgibosmo. U našoj maloj šupi bilo je sve što smo mi imali. Kola, traktori, sav alat i stoka nestali su u sekundi od jedne bombe koja je pala na naše imanje. Mislili smo da je taj naš mali objekat bio najsigurniji ali izgleda da nismo bili upravu - priseća se Ljubica za agenciju RINA.
Njena komšinica Zora Perišić je u šestom mesecu trudnoće i još jednim malim deteom ratne dane provodila u svojoj kući iako je agonija trajala svakog trenutka.
- Moj krevet je bio pored kreveca za bebu i bukvalno sam noći provodila spavajući u odelu i gumenim opancima spremna da ako agresori krenu da bombarduju, budem sprema da bežim iz kuće sve zajedno sa spakovanom torbom. Toliki je strah bio u nama da smo konstantno pod tenzijom bili. Skrivali smo se nekada ispod brda, računajući da ispod njega bombe ne mogu da stignu - kaže Zora.
Mnogo besanih noći, straha, suza i jecaja Zora nikada neće zaboraviti taj trenutak kada su bombe pale na Kadinjaču nedaleko od njene kuće.
- Moja najveća sreća u životu bila je kada sam čula da na Kadinjači, vojska gde je bila smeštena, ujutru u pet sati počeo da puca pištolj, znala sam da je rat prestao - dodala je ona.
Perišići nakon 24 godine od NATO agresije, još uvek leče rane od posledica bombardovanja iako se vode time da su im glave na ramenima, posledice i dalje osećaju.
Kurir.rs/Rina
PREDSEDNIK VUČIĆ RAZGOVARAO SA ANTONIOM KOŠTOM: Zahvalnost na podršci evropskom putu Srbije, tema bilo i otvaranje Klastera 3