Prelazak na letnje računanje vremena se u Srbiji i u Evropskoj Uniji obavlja svake godine u poslednjoj nedelji marta, kada se pomeraju časovnici jedan sat unapred, tako da se ujutru kraće spava, a dan traje duže.
Ova praksa je uvedena još 1916. godine kao mera uštede energije u periodu Prvog svetskog rata, a kasnije je postala uobičajena u mnogim zemljama.
Međutim, pitanje da li je letnje računanje vremena zapravo dobro je i dalje predmet rasprava. Postoje argumenti za i protiv ove prakse.
Za prelazak na letnje računanje vremena se navodi da pomaže uštedi energije, jer se duže koristi prirodna svetlost i manje se koristi električno osvetljenje. Takođe se navodi da ovaj sistem pomaže u smanjenju saobraćajnih gužvi, jer se ljudi u večernjim satima više zadržavaju napolju, a manje koriste automobile.
Sa druge strane, postoje argumenti da letnje računanje vremena može da ima negativne efekte na ljudsko zdravlje i dobrobit. Pomeranje časovnika može da poremeti cirkadijalni ritam ljudskog organizma, što može da dovede do nesanice, umora i gubitka koncentracije. Takođe, prelazak na letnje računanje vremena može da utiče na ljude koji rade u smenama, jer njihov radni raspored mora da se prilagođava novom vremenu.
Slobodan Bubnjević, sa Instituta za fiziku, govorio je o ovoj temi koja je polemika u mnogim zemljama, pa i u Srbiji.
- Pomeranjem sata mi dobijamo duži dan, odnosno dužu obdanicu. Kada ne bi bilo ukaznog vremena mi bi imali mnogo manje sunčanih sati u toku dana u Srbiji. Sa druge strane to omogućuje izvesne energetske uštede. Dakle, u uslovima energetske krize to je dosta značajno. Jer nije da se struja troši samo u zimskom periodu. Kada ne bi bilo ukaznog vremena onda bi smo imali mnogo topliji dan. Mnogo smo duže u toplijem delu dana i tu dolazi do izvesnih ušteda, ali ne treba zaboraviti da je život na suncu daleko zdraviji nego kada veći daeo dana živimo u mraku - rekao je Bubnjević.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
