Marinos Ricudis, grči oficir zlatnim slovima upisao se u srpsku istoriju zbog svoje plemenitosti prema našem narodu.
Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio mu je orden svetog cara Konstantina, "zbog njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu", nakon što je odbio da bombarduje bratski srpski narod.
Njegov zadatak je bio da uplovi u Jadran na razaraču "Temistokle".
Prošao je golgotu, i osim što ga je vojni sud 1999. godine osudio na 2,5 godine zatvora, proteran je iz službe.
Kada su prvi put iz Srbije ponudili da mu dodele orden, on je odbio i rekao da nije uradio ništa toliko veliko, kao i da nije on bio hrabar. Rekao je da je hrabar bio naš narod koji je protiv svih vodio borbu bez ikakvih šansi.
Reč je o potporučniku Ratne mornarice Grčke, Marinosu Ricudisu.
Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije, tokom gostovanja u jutarnjem programu Redakcija, prisetio se najbitnijih dešavanja iz tog perioda, kada je srpska javnost prvi put čula za hrabrog Grka.
On je bio u kontaktu sa Marinosom Ricidusom, koga je pozvao da bude gost prilikom obeležavanje godišnjice bombardovanja.
- Vojni sindikat Srbije je organizovao centralno narodno obeležavanje povodom 20 godina od NATO agresije 2012. godine. Na trgu kod krsta u Kragujevcu, pozvali smo, pored ostalih heroja otadžbine i njega. On nam je odgovorio da nije u mogućnosti da dođe, ali nam je poslao pismo u kome nam je izrazio ponovo stav koji je imao 1999. godine. On je saopštio da je to uradio iz verskih razloga i da njegova vera ne dozvoljava da ubija narod koji je iste vere. On je bio svestan posledica, ali je veličina njegovih podviga upravo svesnost tih posledica. Pristao je da snosi sve zarad svojih verskih uverenja i ljubavi prema srpskom narodu - rekao je Antić.
Dodao je da je najteži prestup za jednog vojnika da odbije naređenje u ratnim uslovima i da je zato ta odluka najteža.
- Samo članstvo u NATO savezu obavezuje Grčku da izvršava određene zadatke koje taj savez postavi. Postoje političke odluke i stavovi koje ona nije dužna da izvršava ukoliko sama trpi zbog toga štetu. Mi se smatramo prijateljskim narodima i Grčka izuzetno poštuje našu vojsku. U vojsci sve možete da uradite, ali ne prašta se neizvršenje naređenja. Svestan svih tih okolnosti, on je ipak doneo takvu odluku i nije slučajno što je odlikovan od SPC, jer to je na granici onog što su radili sveci u prošlosti - kazao je Antić.
Njegova svest i vaspitanje u pravoslavlju, kako kaže Antić, dalje objašnjava skromnost Ricudisa nakon ogromne zahvalnosti i priznanja Srbije za hrabrost.
Antić se, u nastavku, prisetio stanja u srpskoj vojsci tokom te ratne 1999. godine.
- Ja bih izdvojio visok stepen morala koji je naša vojska imala. Cela moja porodica je tada bila u vojsci. I otac i majka i brat, a ja sam bio na teritoriji sa svojom jedinicom. Svi smo bili angažovani, ali nisu svi bili izloženi neposrednim ratnim dejstvima, jer su dejstva bila fokusirana na KiM. Jedini ko je najviše dejstvovao su jedinice protivvazdušne odbrane. Sećam se da je tih dana vojska znala šta je čeka i sastanka kad nam je oficir saopštio da smo potpuno sami i da nemamo ni jednog saveznika u tom trenutku. Međutim, to nas nije pokolebalo. Moral je bio na visokom nivou i činjenica je da smo iz tog rata izašli kao heroji, kada pogledate koja je veličina snage koja nas je napala. Gađali su civilne objekte, škole, bolnice... Kada pogledate u kakvom je stanju bila naša vojska i sankcije koje su unazad bile, mi smo sa tom zastarelom tehnikom pružili značajan otpor i značajne gubitke suprotnoj strani - istakao je Antić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
