SLOBA NARUČIO, LEGIJA ORGANIZOVAO UBISTVO: Stambolić stigao od običnog radnika do predsednika Predsedništva, a završio u kreču

Navršile su se 22 godine od pronalaska tela Ivana Stambolića. To se dogodilo 27. marta 2001, a ubijen je u avgustu 2000.

Na sudu je utvrđeno da je ubistvo Stambolića naredio bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, radi eliminacije političkih protivnika. Milošević je, prema pravosnažnoj presudi, Državnoj bezbednosti naredio ubistvo Stambolića, a njega su oteli i ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije.

Komandant JSO Ulemek i njegov potčinjeni Branislav Berček, koji je Stambolića ubio pucnjima u potiljak, osuđeni su na najstrože kazne od po 40 godina zatvora. Tadašnji šef DB-a Radomir Marković osuđen je na 15 godina zatvora.

Pripadnik JSO Nenad Bujošević osuđen je na 35 godina zatvora, a njegove kolege Leonid Milivojević i Dušan Maričić na po 30 godina zatvora. Uticajni oficir za bezbednost JSO i kasnije zamenik šefa službe Milorad Bracanović osuđen je na dve godine zatvora.

Stambolić je otet 25. avgusta 2000. godine, a njegovo telo je pronađeno 27. marta 2003. godine. Njegovo ubistvo razrešno je posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, čije je ubistvo takođe organizovao Ulemek.

Prvi je progovorio Nenad Šare, nekadašnji šef telohranitelja Milorada Ulemeka. Šare je tokom policijske akcije "Sablja" sprovedene posle ubistva Đinđića, otkrio detalje otmice i likvidacije Ivana Stambolića.

Prema njegovom svedočenju, egzekutori su sačekali Stambolića dok je rekreativno trčao u Košutnjaku i pod pretnjom oružjem i pokazivanjem službenih policijskih legitimacija, naterali ga da uđe u kombi. Odvezli su ga na Frušku goru gde je ubijen i bačen u jamu sa živim krečom.

Ko je Ivan Stambolić?

Rodom iz "dinastije Stambolić" iz ivanjičkog kraja, Ivan (1936) nije bio viđen za političara. Sestrić jednog od najuticajnijih srpskih funkcionera posle Drugog svetskog rata Petra Stambolića, upisao se u srednju industrijsku školu u Rakovici, jer su trojici njegove braće bile namenjene intelektualne karijere, a njemu plavo radničko odelo. Ivan je počeo kao kvalifikovani metalostrugar u Industriji motora Rakovica, pa je onda radio u Čačku, ali je na svoju ruku završio i Pravni fakultet. Tad počinje i njegov uspon uz političke lestvice.

Radio je u čuvenom beogradskom rasadniku političkog kadra "Tehnogasu" (odakle je potekao i Slobodan Milošević). Postao je predsednik Privredne komore Beograda (mesto na koje je kasnije došao Dragiša Pavlović, čovek koji je bio povod za razlaz Miloševića i Stambolića). Usledile su mnoge druge funkcije, pa onda uticajno mesto predsednika Gradskog komiteta beogradskih komunista, koje je predstavljalo odskočnu dasku za položaj šefa komunista u Srbiji. Tu je sam izabrao sebi naslednika – Slobodana Miloševića, ne obazirući se na protivljenje iskusnog srpskog političara Draže Markovića, koji je u Miloševiću odmah prepoznao previše strasnog vlastoljupca.

(Kurir.rs)