Za dva minuta možete sebi da spasete život ukoliko odete na skrining aneurizme (proširenja) trbušne aorte koji će biti besplatan i bez zakazivanja u šest gradova za sve starije od 50 godina.
- Molim sve one koji se prepoznaju da bi mogli biti u rizičnoj grupi da dođu, pregled je besplatan i bezbolan. Za dva ili tri minuta možete sebi da spasete život, a ministarstvo će ovo maksimalno podržati - rekla je Danica Grujičić, ministarka zdravlja, na konferenciji za novinare u Klinici za vaskularnu hirurgiju UKCS.
Pilot-projekat skrining programa krenuo je danas u autobusu u krugu bolnice u Zrenjaninu, a red se otegao niz ulicu. Samo za prvih malo više od dva sata pregledano je 100 pacijenata i otkrivena jedna aneurizma.
GDE ĆE BITI SKRINING
- Subotica 3. 4.
- Kikinda 4. i 5. 4.
- Zaječar 6. 4.
- Kruševac 7. i 8.4.
- Leskovac 10. 4.
- Beograd - KBC Bežanijska kosa 11. 4.
- Beograd - UKC Srbije 12-14. 4.
AKO TREBA, BIĆE I DUŽE
Prof. dr Jovica Milovanović, zamenik direktora UKC Srbije, rekao je da je tu bilo 77 operacija s rupturiranom aneurizmom u 2022, te da su se zato odlučili za skrining u skladu sa evropskim protokolima. Autobus će u UKCS biti 12. i 13. aprila, a ako bude potrebe, i 14. aprila.
Vaskularni hirurg prof. dr Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta, istakao je da je problem što aneurizma može da bude bez simptoma i čak u 50% slučajeva manifestuje se kao komplikacija, a najfatalnija je ruptura (pucanje, prim. nov.), koja znači otvor na aneurizmi kroz koji krv ističe.
- Čak 25% pacijenata koji dožive tu rupturu umre na mestu, a sledećih 50% u Britaniji tokom transporta u bolnicu i dijagnostike, pokazala je engleska studija. Kod onih koji nemaju simptome otkriva se skriningom, koji je bezbolni, bezopasni, komforni i u 95% slučajeva precizni u ultrazvučnom pregledu - istakao je prof. Davidović.
Da svaki treći pacijent u Srbiji mlađi od 65 ima ovu aneurizmu, a da je svaki četvrti ruptiran, kazao je doc. dr Igor Končar, čija je i ideja skrining.
- Svako ko dođe na skrining dobiće flajer na kom će pisati pet kategorija - ili ima normalnu aortu, ili mu je malo proširena (veća od 3 cm) pa će da se kontroliše za tri godine, a za malo više proširenu (veća od 4 cm) kontrola je za godinu dana. Ako je proširena (veća od 5 cm) treba da se kontroliše za šest meseci, a za operaciju je ako je veća od 5,5 cm. Javlja se vaskularnom hirurgu i sistem odrađuje svoje - naveo je dr Končar, dok je prof. dr Dušan Kostić, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju UKCS, istakao je da su ponosni što kod njih nema liste čekanja, već zakazivanja, i da od momenta indikovanja operacije prijem bude najduže za tri nedelje.
VEOMA VELIKA SMRTNOST I POSLE OPERACIJE
Čak i kad se aneurizma ruptirane aorte uspešno operiše, istakao je prof. Davidović, smrtnost operisanih je veoma velika.
- Prema velikoj svetskoj studiji od pre desetak godina, i do 37%. Stoga je 27,7%, koliko je u našoj ustanovi poslednjih nekoliko godina, više nego zadovoljavajući rezultat. A kako ćete reći: "Šta ovaj priča, umre svaki četvrti pacijent", treba da imate u vidu da su to vremešni bolesnici s čitavim nizom propratnih bolesti. Ako se aneurizma operiše kod dobro pripremljenog bolesnika, smrtnost je daleko manja, a kod nas je 1% - naveo je prof. Davidović.
TRI KATEGORIJE
Prema aktuelnom evropskom vodiču za vaskularnu hirurgiju, naveo je prof. Davidović, postoje tri kategorije kojima bi trebalo raditi skrining:
- Svi muškarci stariji od 65 godina, sve osobe bez obzira na pol starije od 55 godina kod kojih neko od srodnika po prvoj liniji (otac, majka, brat, sestra) imao aneurizmu i osobe koje imaju aneurizmu butne ili zatkolene aorte, kod njih bi jednom u 10 godina trebalo ultrazvučno proveriti da li imaj aneurizmu trbušne aorte i obrnuto - kazao je prof. Davidović.
LIDER
Sa 1.669 operisanih u poslednje 32 godine s rupturiranom aneurizmom trbušne aorte, naglasio je prof. Davidović, Klinika za vaskularnu hirurgiju UKCS već nekoliko godina ima najveću pojedinačnu svetsku seriju.
- Dolaze nam i mladi iz inostranstva da se uče, sad ih je ovde dvoje, iz Španije i Italije - naveo je prof. Davidović.
Prof. dr Nenad Ilijevski, predsednik Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije, kaže da su faktori rizika povišene masti, pritisak, dijabetes, a posebno pušenje.
- Najveći broj aneurizmi, ako nisu rupturirane, otkrije se slučajno, i to kod žena na ginekološkom ultrazvuku, a muškaraca na urološkom. U najrazvijenijim zemljama smrtnost je do 50% kad aneurizma pukne - kazao je Ilijevski.
J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
