Ratko Božović, nekadašnji profesor FPN i teoretičar kulture pričao je o tome kako to da imamo cenjen Fakultet političkih nauka, a da nam je politika loša.
Naime, gostovao je u Crvenom kartonu, kod Svetislava Basare, kada je rekao da se u celoj priči oko FPN našao na čudan način.
- Ponekad sam se pitao gde sam to ja i šta to činim. Pomalo nisam ni pravi komentator na pitanje šta je to FPN, koji je nastao iz Visoke škole političkih nauka, 70-ih godina. Našao sam se tu na čudan način, neko me je predložio kao člana komisije za kulturne veze sa inostranstvom i negde se na mene računalo na mene kao diplomatu, što je bilo daleko od moje suštine. Tada je bilo paradoksalno jer je to bila prva škola u socijalističkom bloku, koja je imala politički predznak. Na fakultetu su bili ljudi iz čitave Evrope, vrlo relevantni ljudi. Pitao sam se šta će im sve to. A ja sam pokrivao kulturu, koja je bila jedna stazica, i to kao čovek koji je najmanje 15 godina mlađi od svih mojih studenata - započeo je Božović, pa nastavio:
- Radio sam puno tamo i nisam se previše oslanjao na politiku u užem smislu. I ta moja stazica je bila jako dobro prihvaćena. Kad ljudi uđu u politiku, kao da dovode u pitanje svoju ličnost i sami su osećali da kultura nešto čini. Bilo je stresno jer govoriš neke stvari ljudima koji su na funkciji i koji su poznati. Sećam se, bili su u komunikaciji vrlo radoznali. To je bila prva oaza političkih nauka u čitavom socialističkom taboru. Pokrivao sam sociologoiju kulture i kulturnu politiku. Meni se učinilo da je stazica ne samo provokativna za mene i moje usavršavanje, desilo se da je kultura postala atraktivan predmet, ne zbog mene nego zbog drugačije metafore. Mnogo smo prevodili, atmosfera je bila blagotvorna. Uvek je bio cenzor koji je vodio računa o slobodi mišljenja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
