Major Iljo Arizanov pripadnik 127. lovačko avijacijske eskadrile "Vitezovi" leteo je u lovcu MiG-29, koji je poleteo 24. marta 1999. godine u 19.50 časova.
Bio je među prvima sa aerodroma u Nišu, dok su prve krstareće rakete i bombe počele da padaju širom Srbije.
Njegov avion je ubrzo oboren, a on je uspeo da se katapultira i da se padobranom spusti u okolini zloglasne Drenice na Kosovu, koja je tada bila poznata kao jako uporište OVK.
Nakon dva dana skrivanja i pešačenja stigao je na aerodrom Slatina, odakle je prebačen za Beograd. Odlikovan je ordenom za hrabrost, a preminuo je 2011. godine.
O svom ocu Ilju razgovarala je u "Pulsu Srbije" njegova ćerka Nataša Arizanov koja je rešila da krene očevim stopama.
Ćerka hrabrog pilota je pričala kako pamti oca, kao i to na koji način je zavolela vazduhoplovstvo:
- Uvek ću ga se sećati u najboljem svetlu. On je najbolji uzor koji mogu imati. Za vreme mog detinjstva, sve dok nije preminuo, bio je penzioner i samim tim smo dosta vremena provodili zajedno. Kada sam bila mala nisam bila svesna šta je uradio za našu otadžbinu. Međutim, ne možete da zamislite osećaj kada sam saznala da je upravo takva ličnost moj otac. Doduše, u kući nismo pričali o takvim temama, o poslu nismo razgovarali. Često smo išli na aerodrom u kojem sada radim, obožavala sam da budem u avionu i da gledam letačke dane - započela je Arizanov, pa nastavila:
- Tada sam izražila želju da to bude moja karijera. On se sada ne bi slagao sa time, s obzirom na to šta je sve proživeo, pa ne bi voleo da se i meni to dogodi. Posao pilota je jako stresan, sve ono što je otac preživeo, malo koji pilot je doživeo.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
