Veliki verski praznik Vaskrs donosi nam pretežno mir, slogu i blagostanje, ali u prošlosti, nažalost, dogodilo se mnogo zločina koji su se desili baš na ovaj praznik.
Na ovu temu govorili su u jutarnjem programu Kurri televizije Mile Bosnić, predsednik Udruženja Krajišnika Srbije i Nebojša Damnjanović, istoričar.
Na pitanje voditeljke da li se istorijskim napadima na Srbiju baš na dan Uskrsa htela poslati određena poruka Bosnić je odgovorio:
- Šalje nam se poruka kao pravoslavnima: "Vidite da je to što ste pravoslavci greh i zato mi vama na vaše verske praznimke isporučujemo lepu poruku u vidu strašnih kazni." To se u istoriji nije dešavalo samo na uskrs nego i na Božić i na slave. Baš su birani ti datumi da nam kažu da smo mo žrtve izmeđuostalog i zato što smo pravoslavni.
Osvrnuo se na pitanje morala koji se često potencira od strane katoličke crkve.
- Moralno pitanje je vrlo interesantno, a treba ga pre svega uputiti katoličkoj crkvi, jer iza tih "poruka" uvek ide pokatoličavanje. Neverovatno je da nama moralne poruke stižu od katoličke crkve i od Evrope iz koje je sve to i dolazilo. Zbog toga je malo nejasno šta se podrazumeva pod tzv. evropskim vrednostima - kaže Bosnić.
Damnjanović tvrdi da se ne može sa sigurnošću tvrditit da je Josip Broz Tito naručio savezničko bombardovanje Beograda na Uskrs 1944 godine, ali da je izvesno da su i on i Dragoljub Draža Mihajlović tražili da se Srbija bombarduje.
- Ozbiljni istoriografi optužuju Tita da je baš on tražio to bombardovanje u aprilu 1944., ali mislim da nema jasnih dokaza da to. Jedno je sigurno, Tito je kasnije tražio bombardovanja u Srbiji koja su desila u septembru. To je bila ta takozvana "Nedelja pacova" što je bio britanski kodni naziv za seriju bombardovanja Srbije kada razrušen Leskovac.
- Zaboravlja se da i organizacija Draže Mihajlovića sve vreme traži bombardovanje i u Srbiji i u Jugoslaviji, kao i bombardovanje Beograda. Mihajlović je čak dostavljao popis mesta koja treba bombardovati - rekao je Damnjanović i dodao:
- Nemačke vojne komande tada smatraju da Srbija postaje nešto središnje na Balkanu. To je vreme kada se primiče Crvena armija Rumuniji, i kada su angloamerikanci u Južnoj Italiji. Jedno je sigurno: mnogi zahtevi da se Srbija bombarduje su upućivani i od partizana i od četnika.
Logično je da su oni postojali. Dve trećine bombi koje su padala na Jugoslaviju pogodile su komunikacije, posebno železnicu. Tu je poginuo jedan broj nemačkih vojnika.
Istakao je da je savezničko bombardovanje Beograda nanelo veću materijalnu štetu od nacističkog koje se dogodilo 6. aprila 1941.
- Činjenica je da je to savezničko bombardovanje bilo na Uskrs . Moj pokojni profesor Branko Petranović koji je i sam bi učesnik u ratu govorio je da je to nešto najnesrećnije što se moglo desiti. Ljudi su bili po crkvama. Pogođeno je i porodilište. Materijalna šteta je veća od angloameričkog nego od nacističkog bombardovanja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
