Vaskrs je tu a to znači i bogata trpeza svakakvim đakonijama, pred kojima je teško iskontrolisati se.
Mnogi od nas muče muku s prejedanjem tokom praznika, zbog čega sve dijete i uzdržavanja u prethonom periodu gube smisao. Nakon praznika pri pogledu na vagu mnogi se od nas zapitaju: "Da li smo morali baš toliko da se prejedamo?"
Ako ste procenili da ste gladni i kao rezultat toga osećate potrebu za najkaloričnijom hranom, prvo uzmite salatu da donekle zavarate glad. Tek nakon toga počastite se sa kaloričnijim namirnicama, ali odredite tačno koje ćete jesti, a koje preskočiti ovog Vaskrsa.
Postoji velika razlika izmedju normalne gladi i emocioanlnog prejedanja. Poremećaji u ishrani su zavedeni kao psihijatrijski poremećaji, a najčešći među njima su anoreksija i bulimija nervoza koja je praćena i povraćanjem.
Noćno prejedanje spada u šlag na torti. Perfekcionizam može biti uvod u anoreksiju kod devojcica. Rezultati poremećaja prejedanja mogu dovesti do problema sa funkcionisanjem na poslu, izolacijom od društva, gojaznosti, problemi sa zglobovima, kardio-vaskularnim oboljenjima, dijabetesom i poremećajem spavanja.
U slučaju da vam treba stručna pomoć postoje programi psihoterapije i lekova koji mogu biti korisni. Gosti: jutarnjeg programa Redakcija na Kurir TV bili su ovim povodomprofesor dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije i kardiohirurg dr Miljko Ristić.
- Poremećaj u ishrani spada u kategoriju rizika za izaziovanje kardio-vaskularnih i cerebralnih oboljenja. Tačno se zna koju količinu kojih namirnica treba da uzimamo da bismo smanjili ovaj rizik. Stvarno treba da se vodi računa o ishrani, da se izbegava prejedanje i da telesna težina može da opsluži naš organizam, krvne sudove, moza i srce - objašnjava dr Raičević.
- Svi imamo neke ekscese i prigode kad možemo da popijemo par žestina ili vina, da pojedemo više masnoće, ali ne sme da bude pravilo to ekscesivno prejedanje. Mi neke stvari radimo kampanjski, pa i u svečanim prilikama umemo da preteramo, a mera u svemu je osnov dobrog mentalnog zdravlja - dodao je dr Ranko Raičević.
- Hoesterol zauzima primarno mesto u prevenciji kardio-vaskularnih bolesti jer se on taloži u zid krvnog suda i što mu je veća vrednost, neće naškoditi za mesec dana, ali ako se ništa ne preduzima da se smanji, može da bude opasan. Nataloženi holesterol je pogodan za taloženje kalcijuma i nakon par meseci ili godina, sužavaju se krvni sudovi u glavi, srcu, nogama... i dolazi do zapušenja krvnih sudova. To se manifestuje kao infarkt na srcu, moždani udar, ucanja trbušne aorte i to se najčešće završava smrću - objašnjava dr Ristić.
- Ne treba čekati simptome, mi smo jedna od nacija koja je po bolestima kardio-vaskularnog sistema na svetskom vrhu decenijama, a ništa konkretno nismo preduzeli. Moramo da preduzmemo preventivne mere, edukaciju, a mi ni u jednoj školi koja nije medicinska, nemamo bar jedan čas nedeljno da se ukaže deci šta je dobro u ishrani i da im se pokažu slike tih pacijenata. Neće onda ti mladići i devojke tako lako da upale cigaretu ili jedu svinjetinu ili druge masne materije - dodaje dr MIljko Ristić..
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
