Muzej žrtava genocida iz Beograda nedavno je obelodanio dokumenta za koja se smatralo da su nepovratno izgubljena posle nakon Drugog svetskog rata. Reč je o originalnom spisku Diane Budisavljević sa imenima i prezimenima 5.800 srpske dece spasene iz ustaških logora.
Kao što smo pomenuli, smatralo se da su ovi dokumenti nepovratno izgubljeni. kako se dolazi do istorijske gradje, koliko su istoričarima dostupni arhivi i koliko je važno doći do dokumenata da bi se stvorila prava naučna slika o događajima iz prošlosti?
Na ova pitanja odgovarao je u emisiji Puls Srbije Srđan Cvetković, istoričar.
- Mnogo šta se još nalazi u arhivima što se ne zna, a saznaće se. Stvar sa dostupnošću arhivske građa u Srbiji ne stoji baš najbolje. Pogotovo one koja interesuje javnost poput kontroverzi drugog svetskog rata, poratnog sistema, represije, tajne policije, uloga pojedinih ličnosti u drugom svetskom ratu - rekao je Cvetković i dodao:
- Postojala je, recimo, komisija koja se bavila utvrđivanjem grobnog mesta gde je streljan general jugoslovenske vojsle u otadžbini Dragoljub Draža Mihajlović. Nije pronašla taj dokument jer jedan od tih funkcionera odneo kući taj dokument valjda kao trofej, držao ga tamo, a onda se on šetao od jednog ministra policije do drugog i mi danas to ne znamo.
Kako kaže, kada je zajedno sa kolegom objavio knjigu sa dokumentima OZNE, naišao je na negodovanje od strane arhiva:
U arhivama se može mnogo šta naći, ali na nesreću pristup je često zatvoren. Evo recimo moj kolega Nemanja Dević i ja smo objavili knjigu sa dokumentima OZNE od 1944. do 1946. godine i naišli smo na zaista tvrd stav arhiva, čak nam je bio zabranjen ulazak u arhive dva meseca zato što smo nešto objavili tobože bez dozvole. Zato smo pokrenuli jednu peticiju koju smo nazvali "Jednak pristup za sve". To znači da vi, ja ili bilo koji građanin Srbije može otići u arhiv i tražiti građu koju može da koristi za svoje potrebe.
Istakao je važnost otvorenog pristupa zbog rasvetljavanja istorijskog perioda drugog svetskog rata koji po njegovim rečima nije odovoljno istražen.
- To nam je neophodno da bismo rasvetlili taj mračan period naše istorije. Mi kada govorimo o drugom svetskom ratu kao da govorimo o srednjem veku. Sada, nakon sedamdeset godina kada više ne postoji ideološka osetljivost građa bi trebalo da bude dostupnija, jer e bi trebalo da ima dnevnu upotrebnu političku vrednost.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
