Bila je noć, negde oko 2.30. Noć, 29. na 30. april 1999. godine. Pala je bomba na Generalštab.
Ta noć bila je u Beogradu najteža do tada od početka NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Pogođene su zgrade Generalštaba, Savezne policije, televizijski toranj na Avali, stambena zgrada na Vračaru. Stradalo je troje ljudi, a povređeno 40.
A do napada neprijatelja, taj kompleks posebno jedinstven u arhitekturi, izgrađen je kao sedište Generalštaba Jugoslovenske narodne armije. Projektovao ga je jedan od najvećih naših arhitekata Nikola Dobrović daleke 1965. godine.
Inače, zgrade na toj adresi bile su vrlo prepoznatljive i u svetskim okvirima, jer se radi o kaskadno zidanim zgradama blizankinjama, gde je u izgradnji korišćen beton, a sa spoljne strane obložene su mrkocrvenim i belim kamenom, da predstavljaju kanjon reke Sutjeske gde se odigrala jedna od najvećih epopeja narodnoosolobodilačke borbe.
Sumnjalo se tih dana, na proleće 1999. da bi ta zgrada mogla biti meta neprijatelja. I tako i bi. Bio je već 30-ti, noć. Nad gradom su se začuli avioni.
Zgradu su, kako su pisali i ranije mediji, zapravo pogodile krstareće rakete Tomohavk BGM-109, lansirane sa raketnih krstarica ili napadnih nuklearnih podmornica iz Jadranskog mora.
Pogođena su oba kompleksa Generalštaba. Navodno, neprijatelj ih je pogodio ukupno sa četiri krstareće rakete, koje su se bukvalno sjurile na zgrade i tom prilikom uništile gornji deo u kompleksu „A „gde su bile kancelarije načelnika Generalštaba dva udara, a na zgradi B do temelja je sravnjen glavni ulaz i deo gornjeg dela zgrade.
Tada su od kamen i delovi zgrade, od siline detonacije, leteli niz Nemanjinu ulicu. Mogli su, kako su ljudi svedočili, da se nađu čak i na Savskom trgu.
Zgrade su bile ukupno dva puta na meti napada, posle čega je njihovo razaranje prekinuto.
Kompleks ruševina i danas je simbol napada „supersila“ na malenu Jugoslaviju.
Kurir.rs / S. T.
NE PROPUSTITE
Bonus video
