Posle ovakvih tragičnih događaja – besmislenih i stravičnih masovnih ubistava mladih ljudi – stanje šoka je prirodna reakcija, a traženje krivca svuda i u svakome sastavni je deo tog stanja.
Još dugo će se film vraćati unazad u jalovoj nadi da je moguće naći određeni trenutak kad je sve krenulo naopako i kad se, da je bilo pameti i sreće, nesreća mogla izbeći. Bićemo, nažalost, i svedoci pokušaja da se prošlonedeljne tragedije iskoriste za sticanje političkih poena i promenu (za sada jadnog) rejtinga svojih stranaka i strančica... ali će se, naravno, uraditi i ozbiljne analize na osnovu kojih će biti preduzete mere da nam se slični događaji više nikad ne ponove.
Veliki je posao pred državnim službama, društvenim institucijama, i svima nama.
U takvoj situaciji postavlja se pitanje da li treba pohvaliti one koji su prethodnih dana samo radili svoj posao onako kako treba?
Mi smatramo da treba. I zato naredne redove posvećujemo radnicima policije.
U nesreći u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, njihovo profesionalno postupanje neposredno posle pucnjave doprinelo je izbegavanju panike i, onoliko koliko je to bilo moguće, istraumatizovanoj deci ulilo sigurnost.
Što se masovnih ubistava u okolini Mladenovca tiče, njihova akcija – masovna po broju učesnika i opsežna po zahvaćenom prostoru na kojem je vršena potraga – učinila je da ubica, posle prvog naleta bezumlja, nije za sobom ostavio nove žrtve, i da što je pre moguće bude uhapšen – opet bez poginulih ili ranjenih i među stanovnicima sela gde se krio, i među organima reda. Upravo to – zahtevan teren koji je ubica odlično poznavao, noć, i imperativ da mrtvih više ne bude – uslovili su i trajanje akcije i broj-njenih učesnika. Da je moglo brže i da je moglo sa manje ljudi tvrde samo apsolutne neznalice ili zlonamerni politikanti!
Ono što se desilo posle dve tragedije u kojima je sedamnaest osoba, mahom dece i mladih, izgubilo živote, stručnjake nije iznenadilo. Praksa iz sveta pokazuje, navode oni, da posle slučajeva masovnih pucnjava postoji jedna period, okvirno oko tri nedelje, kada postoji povećan rizik za imitaciju onog što se desilo.
Javnost je sa zgražavanjem i žestokom osudom saznavala da se javljaju pojedinci, i tinejdžeri i odrasli, koji prete da će „uraditi isto“. Sve njih policija je pravovremeno pronašla i pritvorila. U nekim drugim okolnostima možda bi hapšenje maloletnika zbog objave na tik-toku ili tviteru moglo da izgleda kao prekomerna reakcija, ali u Srbiji danas i ovde, to je, zbog ocene stručnjaka, nužna mera. Takvo postupanje policije ne samo da sprečava eventualni novi zločin, već i čini da se građani osećaju sigurnije.
A to, u vremenu u kojem su tuga i zebnja reči kojima se najpribližnije opisuje duševno stanje svakog građanina Srbije, uopšte nije malo.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
