Svetski dan borbe protiv raka jajnika, najsmrtonosnijeg ginekološkog karcinoma, ove godine je obeležen pod sloganom “Svaki dan je važan”. U našoj zemlji godišnje od ovog karcinoma oboli oko 800 žena, dok rak jajnika odnese više od 450 života. Svakog dana u Srbiji tri žene obole, a jedna umre od ove bolesti, objavilo je juče u svom saopštenje Udruženje pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice “Progovori”.

Oni su istakli da, iako je Svetski dan posvećen svim ženama koje se leče od raka jajnika, Udruženje istovremeno želi da pošalje poziv svim ženama da treba redovno da odlaze na ginekološke preglede, brinu o vlastitom zdravlju i budu informisane.

U cilju borbe protiv ove razočaravajuće statistike, važno je što ranije otkrivanje bolesti i svesnost simptoma, pravovremena dijagnostika i optimalno lečenje. Na žalost ne postoji skrining test, žene ne idu redovno na ginekološke preglede i rak jajnika se u oko 70 odsto slučajeva otkriva u uznapredovaloj fazi kada je veća verovatnoća povratka bolesti. Zato se ne sme propustiti nijedna mogućnost poboljšanja ishoda lečenja i preživljavanja kroz pravovremeno optimalno lečenje. Udruženje pacijenata “Progovori” ove godine obeležava i desetogodišnjicu borbe protiv ovog opakog karcinoma.

- Deset godina je kako smo progovorile i kako podižemo svest o raku jajnika, edukujemo, sarađujemo sa zdravstvenim vlastima, sa ciljem da se ideja o ranom otkrivanju simptoma bolesti i pravovremenom lečenju što više proširi. Udruženje je osnovano sa ciljem da što brže i što konkretnije pomogne pacijentkinjama koje boluju od ove teške bolesti. Ova bolest u Srbiji godišnje odnese 450 života. Kao sto nam je svaki dan važan, tako nam je i svaka terapija važna… Danas nam je zajedništvo potrebno više nego ikada, i zato tražimo podršku da rešimo problem dostupnosti hormonske terapije za žene sa određenim vrstama raka jajnika i rakom endometrijuma, na listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Nakon nekog vremena kod većine žena javi se otpornost (rezistencija) na hemoterapijski lek. Neke žene pate i od nuspojava povezanih s lekom pa i lošim kvalitetom života kao posledicom lečenja. Zato postoji potreba za novim vrstama lečenja koje će imati manje nuspojava, a to je ujedno i razlog pokušaja lečenja hormonskom terapijom. Stavljanje hormonske terapije na listu, ženama sa rekurentnim karcinomom jajnika, kao i endometrijuma, a koje ispunjavaju uslove da dobiju ovu terapiju, pomogli bismo na ovaj način, kako bi produžile život i poboljšale kvalitet života kao što se to u celom svetu čini – rekla je Gorica Đokić iz Udruženja pacijenata obolelih od raka jajnika i grilića materice „Progovori“.

udruzenje-progovori-2.jpg
Jakov Simović 

Rak jajnika zauzima neslavno sedmo mesto od svih maligniteta, a prema najnovijim statistikama 1 od 78 žena suočava se sa ovim problemom. Petogodišnja stopa preživljavanja u ranoj fazi je veća od 90 odsto, ali na žalost kada se rak jajnika dijagnostikuje u uznapredovanom stadijumu bolesti, preživljavanje ne prelazi 30 odsto.

- Simptomi karcinoma jajnika nisu specifični, mogu se pripisati i nekom drugom, manje ozbiljnom stanju, a mogu se javiti kao oticanje stomaka, neredovna stolica, nadimanje, povraćanje, bol u predelu karlice i osećaj pritiska u stomaku. Nespecifičnost simptoma dovodi do kasnog postavljanja dijagnoze. Preko 60 odsto bolesnica u trenutku postavljanja dijagnoze ima bolest u stadijumu III ili IV. Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu uticati na razvoj karcinoma jajnika, uključujući starost, stil života, reproduktivnu i porodičnu istoriju bolesti. Prvi korak u svemu vezano za ginekološke malignitete i njihovu prevenciju jeste podizanje svesti žena da redovno idu na ginekološke preglede. Od raka jajnika obolevaju prevashodno starije žene, ali bolest na žalost ne zaobilazi ni mlađu populaciju. U pitanju je teška i ozbiljna bolest, najsmrtonosniji kancer od svih ginekoloških maligniteta. Razlog pre svega predstavlja činjenica da nema ranih simptoma kao kod nekih drugih maligniteta, a kada se i pojave oni su veoma nespecifični i vezani su uglavnom za digestivni i urinarni trakt – objašnjava prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC Srbije.

Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu uticati na razvoj karcinoma jajnika. Neki od njih su godine starosti, broj trudnoća, lična istorija raka dojke, jajnika, debelog creva ili rektuma, dugoročna upotreba terapije zamene hormona, gojaznost, kao i genetska predispozicija.

- Ako se kod pacijenta postavi sumnja na rak jajnika, ključna stvar jeste da se uradi dodatna dijagnostika i da pacijentkinja započne lečenje u nekom od onkoloških centara, zbog toga što je inicijalni pristup u lečenju ovakvih pacijenata ključan za kvalitet i dužinu njihovog života. U toku poslednjih 10 godina, osim operativnog lečenja, uvedene su i inovativne terapije, kao što su biološka, imunoterapija, genska terapija. Cilj svih ovih terapija je da se karcinom jajnika pretvori u hroničnu bolest i tada se otvara mogućnost da se primeni više vidova terapije koje produžavaju i dužinu života i interval do ponovne pojave bolesti. Kada se taj interval produži onda brzim napretkom medicine postoji mogućnost i za novim, efikasnijim terapijama. Ono što je glavna stvar u borbi protiv raka jajnika jeste širenje svesti kod žena o redovnoj kontroli, zbog toga što se najveći broj slučajeva raka jajnika u ranom stadijumu otkrije pregledima koji nisu konkretno tome namenjeni. I zbog toga je neophodno ići redovno kod ginekologa - istakao je prof. dr Vladimir Pažin, rukovodilac ginekološke onkologije GAK „Narodni front“. Kurir.rs