DR MARIJA PRIHVATILA RANJENE IZ OBA MASAKRA! Kolega panično traži sina, upucan je! Sutradan drugi kolega dovozi upucanog sestrića!

Otvaram vrata reanimacije i vidim unezverenog kolegu, kog pitam: "Šta radiš ovde?" Kaže: "Tražim moje dete!" Taj strah u pogledu, to trčanje po Urgentnom. Pala sam skroz. A dečak upucan i u grudi, vrat... Prođe sreda, dođe četvrtak veče - novi užas. Upucani iz Mladenovca. Na vratima naš Miloš, anestetičar iz Mladenovca, jednom rukom drži stomak devojke, da ne iskrvari, drugom gura upucanog sestrića. Užasu nema kraja, priča za Kurir anesteziolog asist. dr Marija Milenković, šef ambulante reanimacije na prijemnom Urgentnog centra UKC Srbije, koja je bila na dužnosti i kad su stizali ranjeni iz masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" i oni iz masakra u okolini Mladenovca.

Te srede, 3. maja, nije bilo uobičajene gužve u Urgentnom jer sredom je dežurna VMA.

- Ali kao da se slutila neka nesreća. Specijalizantima smo objašnjavali kako raditi kad je puno povređenih, kad dve ruke mnogo znače. Bukvalno smo im sve to objasnili i stiže poziv da dolaze deca povređena vatrenim oružjem. Stiže i prvi sanitet. Izašla sam, devojčica i dečak. Svesni oboje. Stiže i najteže povređeni dečak, upucan i u vrat, grudni koš... Gleda, pokušava nešto da kaže. Sav bled, dosta gubi krv. Odmah mora intubiranje, respirator. Hitno u operacionu salu. Otvaram vrata reanimacije i vidim dragog kolegu, unezverenog. Pitam: "Šta radiš ovde?" Kaže: "Tražim sina!" Taj strah u pogledu, to trčanje po Urgentnom, da vidi da li je taj dečak, inače dovezen kao N.N. lice, njegov sin. Pala sam skroz. Mogu da pretrpim svašta, svačega sa se nagledala. Ali ovo... Čim je otrčao, pozvala sam koleginicu koja s njim radi na klinici da dođe, da mu se nađe. Našao je sina u sali! Rasplakala sam se kad su mi to rekli - kaže dr Milenković i dodaje:

- S tim čovekom sam provela dane i noći lečeći obolele od kovida, još u onom prvom naletu. Sećam se i našeg prvog pacijenta - mladog stolara. Koliko mi je samo puta kolega rekao: "Ajde, Marija intubiraj pacijenta!" A sad smo mi intubirali njegovo dete. Pričali su mi posle kako je bilo strašno kad je u sali prepoznao sina.

Niko nije bio tu imun na tugu i bol. Ali, ipak, svi su dali najbolje, najviše od sebe. Kao i uvek.

- Ta deca su bila ukočena od straha, šoka. U svom trčanju da ih zbrineš, našli smo i momenat da ih pomazimo, da im uzmemo ruku: "Biće sve u redu. Doći će i mama i tata..." Pribrani dečak pita: "Brinem za drugare. Kako su?" "Biće sve u redu", ponavljali smo - seća se dr Milenković.

Nije bilo pitanje da li će svi ti lekari, sestre, tehničari... kući. Svi su ostali dok sve ne završe. A sutradan po podne dr Milenković je po rasporedu bila dežurna. Odlazi u tzv. šok B.

- Obilazim povređenu decu i njihovu nastavnicu. Izuzetno je ćutljiva. Ali su dečak, devojčica i ona znatno bolje. Kolegin sin teško, ispostaviće se da je i kičma povređena. Pred ponoć stiže informacija da je bila pucnjava u Mladenovcu. Iako je dežurstvo, svi timovi su se odmah stvorili tu - kaže dr Milenković.

U tom momentu nije bila svesna šta ih još čeka.

- Prvo stiže devojčica od 17 godina. Svesna, s povredom glave. Rekla nam je i kako se zove i sve podatke. Jauče, bolovi su užasni. Ni sama ne znam koliko smo joj morfijuma dali. Nakon dva-tri minuta pojavljuje se naš anestetičar Miloš. Jednom rukom drži stomak povređene devojke, drugom gura ranjenog momka s našim transporterima. Kaže: "Ovo je moj sestrić, uzmite ga. On diše, upucan je u nogu..." I ne pušta devojku. Vičemo: "Miloše, pusti!" "Ne! Ne mogu mnogo krvari." Odmah su je odveli u operacionu salu. U liftu je pitala dr Zlatka Perišića: "Da li ću da umrem?"

Mladića su odmah zbrinuli, bio je bled, gubi je krv... A pacijenti su samo stizali. Devojčici razorena šaka. Vodi je dr Milenković na dijagnostiku. Kod nje je bilo pitanje šta prvo operisati i rešavati.

- Ima najlepše plave oči koje sam dosad videla. Neizmerno hrabra. Nijednu suzu nije pustila - kaže dr Milenković, pa ističe:

- Mnoge kolege su same došle od kuće. Taj momenat kad sam pogledala moju anestetičarku Olju, na sve što sam pitala, njen odgovor je bio: "Rešeno, urađeno, uzeli analize..."

Osam je ranjenih stiglo (deveti sutradan). Šest operacionih sala radilo je u isto vreme. Kad su videli da ne stižu više ranjeni, vratila se u intenzivnu da prihvata izašle iz sale.

- Kad je napolju krenulo da sviće, nekako mi je bilo lakše. Svi koji su stigli onako teško povređeni su živi. Al' onda staneš na dno šoka i gledaš od početka. Sin kolege i u nizu ti mladi ljudi. I opet ti nije dobro - veli doktorka.

Sledeće dežurstvo palo joj je u subotu. Ponovo šok B. Nastavnica i dvoje njenih đaka bili su vidno bolje. Premešteni zajedno u sobu.

- U intenzivnoj je iz škole ostao samo sin našeg kolege. Već je bio budan. I dalje u teškom stanju. Komunicirali samo očima. Tražio je sigurnost u pogledu. Po našoj užurbanosti vidi i da se dodatno nešto dešava. Objašnjenje traži u našim pogledima. Pomilujemo ga po glavi: "Sve će biti u redu." Neverovatno hrabro dete. Jako pametan dečak. Strpljiv. Pokušava da ispuni sve što smo od njega tražili.

Potom je išla dalje - u nizu deca iz Mladenovca.

- Devojčici s najlepšim plavim očima je amputirana šaka. Samo je govorila: "Sve će biti u redu", ali i pitala: "Kako su ostali". Sva ta deca ranjena u tom haosu u ta dva dana su neverovatna. Ta se hrabrost retko viđa - priča doktorka.

Srbija više nije ista. Ništa i nigde više nije kao pre. I teško da će biti.

- Prošla sam svašta, od smrti do oživljavanja. Ali u Urgentnom ništa više nije isto. To što su svi naši ranjeni živi jeste velika nagrada. Ali u duši je praznina, tuga. Šta god da si uradio, kao da ništa nisi uradio. Kad se okreneš, svuda je samo tuga. Sve te uobičajene radnje koje preko dana radiš nemaju smisla. Sve radiš mehanički, ničemu se raduješ... - suze sad nije mogla da zadrži, sakrije...

KURIR VAM DANAS POKLANJA IKONU SVETI VASILIJE OSTROŠKI ČUDOTVORAC SA ZLATOTISKOM I MOLITVOM plus dodatak TV Ekran

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. Tim povodom dnevne novine Kurir vam poklanjaju ikonu sa zlatotiskom i molitvom.

Sveti Vasilije Ostroški je bio episkop zahumski i srpski pravoslavni svetitelj, a njegov dan važi za praznik kada se dešavaju najveća čuda. Njegove mošti se kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija. Ako rešite da potražite pomoć ovog sveca, od sutra treba da počnete strogi post koji će trajati sve dok na Duhove ne odete na Ostrog i tamo se pričestite.

U dodatku TV Ekran pročitajte:

Ljiljana Stanišić – U Kuriru ću penziju da dočekam

Novinarka Kurira i voditeljka emisija “Sceniranje” i “Pusti brigu” na Kurir televiziji priča o odanosti prema svojoj medijskoj kući, u kojoj je spojila novine I televiziju, i otkriva kako dolazi do ekskluziva

Tamara Aleksić: Radovala me je uloga bez ijedne replike u “Kalkanskim krugovima”

Ana Mandić: Drago mi je što igram u novom trileru “Nemirni” , čiju priču nose žene

Pored toga, očekuje vas najtačniji program plus TV serije.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić