Mnogi roditelji se danas pitaju da li propuštaju da vide da njihovo dete ima neki problem, koji, naravno, ne mora dovesti do nečeg zlog, ali je problem? Koje su to "obične" ili "sitne" stvari koje pokazuju da s detetom treba da radi i psiholog, stručnjak? Odgovori, u suštini, nisu teški ako ste posvećen roditelj...
Nina Borović Kobiljski, majka devojčice koju je 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar" ubio školski drug, u čijem krvavom piru je bilo 10 žrtava, uputila je potresnu poruku i roditeljima tog dečaka s pitanjem: "Da li znate da je tom detetu bila neophodna pomoć?"
Kako da znamo da naše dete treba neka pomoć - stručnjaci objašnjavaju za Kurir.
Generalno gledano, naglašava Snežana Mrvić, psiholog s Instituta za mentalno zdravlje, odstupanje deteta od svakodnevne rutine pokazuje da nešto ne valja.
- Deca su naviknuta na rutinu i strukturu, počev od toga da imaju školske i vanškolske aktivnosti. Prvi signal da se s detetom nešto dešava uglavnom je popuštanje u školi, pa đak sa svim peticama najednom drastično pokvari uspeh. Signal mogu biti i nagli izlivi besa. Kod dece se depresija često manifestuje drugačije nego kod odraslih, koji su tužni, bezvoljni, pa ona mogu da budu razdražljiva, agresivna, plačljiva - objašnjava za Kurir Mrvićeva.
Ali to ne znači, dodaje, da treba paliti alarm na jedan ili dva ispada ili ako je dete tužno u teškom trenutku, jer je i tuga nekada zdrava emocija.
- Ne treba sve emocije patologizirati. Međutim, ako ponašanje potpuno drugačije od uobičajenog traje mesec ili dva, to je već znak za uzbunu i treba se obratiti najpre psihologu - ističe Mrvićeva:
- Važan je odnos roditelj-dete, koji se gradi još od trenutka kada ono dođe na svet. Na početku je majka ta koja uspeva da dečju uznemirenost i anksioznost, kako se to stručno kaže, kontejnira, da na adekvatan način smiri dete. Zdrav odnos roditelj-dete mora stalno da se neguje.
STRUČNJACI DEŽURAJU UZ TELEFONE ZA PODRŠKU
Odmah nakon tragedije u "Ribnikaru" Institut za mentalno zdravlje otvorio je telefone za psihosocijalnu podršku 063/8681-757 i 063/8682-217. Snežana Mrvić ističe da stručnjaci koji odgovaraju na pozive pružaju pomoć svakome ko se oseti uznemirenim.
- Ako psiholog ili psihijatar koji je odgovorio na poziv proceni da osoba koja zove iziskuje dublju pomoć, uvek preporučimo da se jave nama ili u dom zdravlja, ili u neku drugu ustanovu. Ova tragična situacija podstakla je i neke ljude koji su se ranije ustezali da traže psihijatrijsku pomoć, a imali su psihičke tegobe, da se oslobode i od stručnjaka putem ovih telefona potraže pomoć - objašnjava Snežana Mrvić.
Prof. dr Nada Korać, razvojni psiholog, objašnjava za Kurir da je u osnovi svega komunikacija s detetom, i to od malih nogu.
- Prvo i osnovno je da roditelj gleda svoje dete zainteresovano i otvorenih očiju. A to ne znači samo da ga hrani, oblači, vodi u školu i da misli da je time završio svoje. To se, naravno, podrazumeva, ali se podrazumeva da i roditelj bude prisutan u životu svoga deteta, da ga gleda, da razgovara s njim. Ako je dete koje je počinilo masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar" mesec dana planiralo taj strašan zločin, kako je zvanično rečeno, kako je moguće da njegovi roditelji ne primete da se sa detetom nešto dešava?! - kaže za Kurir prof. Korać.
Roditelj koji je u kontaktu sa svojim detetom, ističe prof. Korać, odmah će zapaziti ako kod njega ima nekih promena. Naravno, uzroci mogu biti različiti i ne znači da će svako dete koje ima neki problem i načiniti neko zlo. Ali roditelj koji je u kontaktu sa svojim detetom odmah će primetiti promenu.
NEMA RECEPTA ZA SAVRŠENO RODITELJSTVO
Prof. dr Korać navodi i da ne postoji recept za savršeno roditeljstvo, koje i kao takvo ne postoji.
- Koren mnogih problema su pokušaji očeva i majki da budu savršeni roditelji, pri čemu teže i tome da njihova deca budu savršena. To ne postoji! Roditelji će biti dobri za svoju decu, a time i sebe, ako i sebe i decu gledaju otvorenim očima. Tako će se u svakoj situaciji lakše sagledati šta je potrebno i detetu i samim roditeljima. Kontakt sa detetom i samim sobom je ključ. Nije lako jer niko nije savršen, ali stalno treba misliti o tome - naglašava prof. Korać.
- Ako s pažnjom gleda svoje dete, videće da je ono, recimo, naglo zaćutalo ili naglo postalo glasno, da mu je nešto teško... Pa će mu prići da razgovaraju: "Vidim da se nešto dešava..." I to će biti uobičajena komunikacija ako je dete naviklo da razgovara sa roditeljima, što bi trebalo da bude normalan i zdrav odnos. Međutim, ako roditelj ne obraća pažnju na svoje dete, pa odjednom krene: "Šta ti je, šta ti je?" i samo dete će uzvratiti: "Šta je tebi?!", a neće mu reći šta mu je zaista - objašnjava prof. Korać:
- Ali zapamtite - roditelj nije dijagnostičar! I ne sme tako da se ponaša. Ako primeti da nešto ne valja i ako se i mimo razgovora s detetom to nastavlja, treba da se obrati stručnjaku, jer stručnjak, psiholog, za početak je taj koji je dijagnostičar. Ukoliko je dete školskog uzrasta, najpre bi se trebalo obratiti školskom psihologu, koji će videti šta i kako dalje. Ali suština svega je da roditelj mora da bude s detetom.
DANAS POKLON UZ KURIR - IKONA ĆIRILO I METODIJE sa zlatotiskom i molitvom
Praznik posvećen Svetom Ćirilu i Metodiju Sprska pravoslavna crkva i svi vernici obeležavaju danas. Ovaj datum u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom, što znači da spada u zapovedne svetkovine. Tim povodom dnevne novine Kurir svim čitaocima poklanjaju ikonu Svetog Ćirila i Metodija sa zlatotiskom i molitvom.
Ćirilo i Metodije su bili grčka braća iz Soluna, koji su širili pismenost i hrišćanstvo među nepismenim Slovenima u Velikomoravskoj kneževini i Panoniji.
Svojim radom su pomagali kulturni napredak Slovena, zbog čega su ostali upamćeni kao slovenski apostoli. Oni su stvorili glagoljicu, prvo pismo Slovena. Posle njihove smrti, njihovi učenici su nastavili njihov prosvetiteljski rad.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
