KAD SE ODRŽAVAJU SLEDEĆE MEDITERANSKE IGRE: Učestvuje i Srbija iako nemamo izlaz na more
Mediteranske igre su međunarodno sportsko takmičenje koje se održava svake četiri godine. One predstavljaju za zemlje Sredozemlja najvažniji multisportski događaj posle Olimpijskih igara.
U tom cilju okupljaju sportske delegacije 26 Mediteranskih nacionalnih olimpijskih komiteta sa tri kontinenta Afrike, Azije i Evrope, a koji su članovi ICMG-a (Međunarodni komitet Mediteranskih igara).
Države koje se takmiče moraju imati izlaz na Sredozemno more (izuzetak su Srbija, Severna Makedonija, Portugalija, San Marino i Andora koje nemaju izlaz na Sredozemno more, dok Izrael koji ima izlaz na Sredozemno more, ne učestvuje).
Ideju je na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu 1948. godine predložio Muhamed Taher-paša, predsednik Egipatskog olimpijskog komiteta i potpredsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, uz pomoć člana MOK-a, grka Joanisa Ketseasa. Prvim Mediteranskim igrama prethodili su sportski događaji, kao što su na primer bili Mediteransko prvenstvo u atletici i Mediteranski fudbalski kup. U čast Muhamed Taher-paše organizovane su prve Mediteranske igre 1951. godine, a takmičenja su održana u 13 sportova uz učešće 734 sportista iz 10 zemalja. Prvih 11 igara održavalo se uvek godinu dana pre Olimpijskih igara, međutim, od 1993. godine održavaju se godinu dana nakon LOI. U Barseloni 1955. godine, tokom II Igara, odlučeno je da se formira Nadzorno-kontrolno telo, neka vrsta Izvršnog komiteta. Odluke su konačno materijalizovane 16. juna 1961. godine, a pomenuto telo je nazvano, po grčkom pojmu, ICMG.
Mediteranske igre se održavaju pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta i Grčkog olimpijskog komiteta koji je imao vodeću ulogu u osnivanju uprkos svim poteškoćama. Atina je stalno sedište ICMG-a (bez obzira ko bi mogao biti predsednik), a generalni sekretar komiteta je Grk.
Logo igara, koje se nazivaju i „Mediteranske olimpijske igre“, sastavljen je od tri bela prstena koji simbolično predstavljaju gore pomenuta tri kontinenta koji se graniče sa Sredozemnim morem. Ovaj logo se koristi od Igara u Splitu 1979. godine, za koje je osmišljen i nakon toga prihvaćen za sve naredne Igre.
Iako Srbija nema izlaz na Sredozemno more, član je ICMG i učesnik Mediteranskih igara. To mesto zauzima na osnovu osnivačkih prava budući da je Jugoslovenski olimpijski komitet, a čiji je pravni naslednik današnji Olimpijski komitet Srbije bio među osnivačima tog takmičenja.
Tokom ceremonije zatvaranja, zastava Igara se prenosi u državu grada izabranog za organizaciju narednih Mediteranskih igara.
Tokom ceremonije zatvaranja zastava igara se predaje predstavniku države čiji će grad biti domaćin sledećih Mediteranskih igara.
Na sajtu Olimpijskog komiteta Srbije stoji da su poslednje Mediteranske igre održane u Oranu, u Alžiru, od 25. juna do 6. jula 2022. godine.
Učestvovalo je 25 zemalja, i takmičili su se u 24 sportova (292 discipline).
Za Srbiju je ta godina u Oranu 2022. bila veoma uspešna jer je naša zemlja uspela da pomeri granice.
Osvojena je ukupno 31 medalja, najviše je bilo zlatnih i to kao nikada pre, što se perioda od osamostaljenja tiče - trinaest.
Malo je falilo da neke srebrne budu zlatne, da neke bronzane budu srebrne, mnogih sportista na koje se računalo nisu bili tu zbog drugih velikih takmičenja, ali kada se podvuče crta - Oran će ostati u lepom sećanju srpskog sporta.
Naredne Mediteranske igre se, prema podacima koji su takođe navedeni na sajtu Olimpijskog komiteta Srbije, održavaju u Milanu, i to od 6. do 22. februara 2026. godine.
Kurir.rs
Bonus video
PREDSEDNIK VUČIĆ: SAD uvode sankcije NIS, razgovaraćemo i sa Rusima i sa Amerikancima! Studentima su ispunjeni svi zahtevi! Stanovi za mlade od 20 do 35 godina