EVO ZAŠTO SE ZAKONOM ZABRANJUJE DA BIJETE DETE! Prof. Petrušić za Kurir: Po pravilu, ova grupa roditelja telesno kažnjava DECU!

Telesno kažnjavana deca vrlo često se u kući trude da ne razljute svoje roditelje, a kad se nađu među onima koji nisu nadmoćniji od njih, kao što su mlađa deca i sitne životinje, primenjivaće model ponašanja naučen kod kuće, a s vremenom će ga preneti i na ostale vidove komunikacije, s partnerom i u novoj porodici. To je jedan od razloga zašto smatram da Porodičnim zakonom treba eksplicitno zabraniti svaki oblik telesnog kažnjavanja dece, kaže za Kurir prof. dr Nevena Petrušić, šefica Katedre za građanskopravne nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, koja je od aprila članica posebne radne grupe za davanje komentara i sugestija na Prednacrt zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona.

- Vreme je da se obećanja ispune. Do sada su 53 države u potpunosti zabranile telesno kažnjavanje dece u svim oblastima, uključujući i kuću/dom, a među njima su i sve države bivše SFRJ, izuzev BiH i Srbije, dok se još 57 država na to obavezalo. Istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da se telesnim kažnjavanjem dolazi samo do trenutnog zaustavljanja nepoželjnog ponašanja deteta, a da prouzrokuje probleme u mentalnom zdravlju deteta, loš odnos s roditeljima, delinkventno i antisocijalno ponašanje kod same dece - navodi prof. Petrušić i dodaje:

- Primećena je i veza s depresivnim ponašanjem u adolescentskom dobu, smanjenom asertivnošću i izraženim osećajem bespomoćnosti. Često roditelji koji su u detinjstvu bili fizički kažnjavani tu praksu nastavljaju prilikom vaspitanja svoje dece, a takav model nasilnog ponašanja može se preneti i na emotivne odnose, tj. nasilan stav prema partneru.

Svesna je koliko je u praksi telesno kažnjavanje dece još rasprostranjeno i široko prihvaćeno kao sredstvo disciplinovanja dece.

- Deo javnosti smatra da roditelji mogu koristiti izvestan nivo "razumnog" ili "umerenog" telesnog kažnjavanja, a takav tradicionalni stav se najčešće opravdava "najboljim interesom deteta" i potrebom da se ostvari disciplina ili kontrola nad detetom. Međutim, to je najčešće impulsivna reakcija ljutnje na nepoželjno ponašanje deteta i emocionalno pražnjenje roditelja, često praćeno vikom, pretnjama i omalovažavanjem deteta, što je oblik zloupotrebe moći od roditelja ili staratelja. Kod mlađe dece to naročito ima štetan efekat jer ona svoje obrasce ponašanja usvajaju prvenstveno imitacijom i tako uče da se na emotivne pritiske i frustracije reaguje agresijom, koja daje osećaj moći - naglašava prof. dr Petrušić.

Sada se mnogi roditelji pitaju da li će čvrga i šamar automatski značiti telesno kažnjavanje deteta.

- Telesno kažnjavanje je bilo koje kažnjavanje u kojem se primenjuje fizička sila i koje ima za cilj da nanese izvestan stepen bola ili neugodnosti, ma koliko da je blag. U najvećem broju slučajeva to podrazumeva udaranje dece ("batine", "šamaranje", "udaranje po stražnjici") rukom ili nekim sredstvom - bičem, štapom, kaišem, cipelom, varjačom... - navodi prof. Petrušić i dodaje da obuhvata i šutiranje, drmusanje ili bacanje dece, grebanje, štipanje, ugrizanje, vučenje za kosu ili udaranje po ušima, primoravanje dece da budu u neugodnom položaju, nanošenje opekotina, parenje dece vrelom vodom ili nasilno gutanje (na primer, pranje usta deci sapunom ili primoravanje dece da gutaju ljute začine).

Ipak, ističe profesorka, cela ideja o zabrani telesnog kažnjavanja dece putem porodičnog prava jeste da se roditelji ne kažnjavaju krivičnim sankcijama, već da se podstakne realna promena u odnosima između njih i dece.

- Nisu propisane sankcije, poenta je da se roditeljima pomogne da promene svoj "vaspitni" metod i unaprede svoje roditeljske kompetencije - ističe prof. Petrušić i zaključuje da je to ipak moguće i u Srbiji, gde je neretko "batina iz raja izašla":

- Brojne zemlje su to uspele, a za to je potrebna dobro pripremljena javna kampanja i saznanje da je ovde reč o postepenom podizanju svesti.

Kurir.rs/ J. S. Spasić