Oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji, gotovo 144.000 zaposlenih u prosveti, kao i medicinske sestre, tehničari i negovatelji do kraja godine mogu da očekuju značajnija povećanja plata, a od januara deblje koverte dobijaće i svi ostali zaposleni u javnom sektoru, kojih je oko 600.000.
Podsetićemo da su novčana pomoć majkama od 10.000 dinara za decu do 16 godina starosti, novih 100.000 vaučera za letovanje u Srbiji, pojeftinjenje hleba i odlaganje povećanja cene struje, nove mere za pomoć gradjanima Srbije koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić, a koje pozdravljaju svi oni koji će ovu pomoć dobiti, kao i ekonomisti.
šta na to kažu konkretno medicinska struka i prosveta predstavili su gosti u studiju, dekan Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu prof. dr Vladimir Jakovljević i član glavnog odbora Foruma beogradskih gimnazija Katarina Šćepanović.
Šta kaže prosveta, predstavila je Šćepanović.
- Povišice ne prate rast inflacije i rast cena i neće značajno uticati na budžet prosvetnih radnika, a poslednja dešavanja nisu išla u pravcu povećanja plata, mi se uvek borimo i za neke druge stvari za dostojanstvo za uslove rada, a povećanje plata bi trebalo to da prati, ali treba da prati i rast inflacije i mislim da to nećemo osetiti. Nisam optimista i previše sam pod utiskom ove odluke o naglom završetku godine. To je ponižavajuća mera. Ponovo nismo pitani za mišljenje i stavljeni smo pred svršen čin i to prosvetnim radnicima najviše smeta i pokazuje gde smo na smo listi prioriteta - rekla je Jakovljević.
Jakovljević je prokomentarisao odluke Vlade iz ugla zdravstva.
- Ja sam međukategorija. U zdravstvu su napravljeni značajni pomaci kada je počela pandemija. Slažem se sa koleginicom. NIsam siguran da će to moći da se isprati, prema porastu cena. S druge strane nisam siguran ni da država može da isprati sve to, jer se sve te društvene delatnosti finansiraju iz privrede koja radi. Ono što smo navikli u nekoj bivšoj zemlji i privrednom potencijalu, sada je to neuporedivo. Privredni subjekti koji pune budžet, onisu iz inostranstva, nisu originalno naši. Nadam se, što se tiče zdravstva, pretpostavljam da mi sada imamo apsolutno dobru situacija, nama lekar specijalista ima neuporedivo veću platu od izdvajanja države za redovnog profesora unoiverziteta. Katarina je rekla, na prvom mestu primljen je veliki broj lekara u državni sektor, to je ozbiljan inelektualni potencijal, ali je to proces koji traje, stvaranje jednog lekara. Prvo moraju da završe specijalizaciju, pa da rade pod vođstvom iskusnog mentora, a taj proces je narušen i posledice nekih loših odluka u prošlosti utiču deset godina kasnije - rekao je Jakovljević i nastavio:
- Država je što se tiče zdravstva napravila određene iskorake, ali treba da vratimo status profesije. Lekar, učitelj, profesor i pop su bili najcenjenija profesija, pre 1941. godine. Svaka budućnost se bazira na prošlosti!
Šćepanović daje uvid u odliv mladih u zdravstvu i prosveti iz Srbije u Nemačku i kako kaže ne samo zbog plata, već iz mnogih razloga.
- Ljudi idu tamo gde im se nude bolji uslovi. Nije u pitanju samo plata. Dok god imamo profesora koji radi dva posla, to pokazuje da nešto nije u redu u sistemu. Ozbiljnim sistemskim promenama i zakona i pravilnika u školama može se rešiti. Nama su stvarno vezane ruke i u vaspitnom i u obrazovnom delu procesa. Zašto bi neko došao? Imam predivne učenike koji su me nadmašili i oni ne misle da je njihovo mesto u prosveti i misle da je sve teže raditi i sa decom i sa roditeljima, te ne vide svoju budućnost u profesiji - kaže Šćepanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
