Život iz snova u gradskoj oazi: Hodajte travnjacima kao po oblacima
Povratak prirodi postao je trend modernog doba, ali to ne znači da morate živeti van grada. Naprotiv. Sada u centru prestonice, u Beogradu na vodi, možete da započnete svoj život iz snova, ispunjen bujnim zelenilom i mekanim travnjacima, po kojima slobodno možete sa svojom decom da hodate i bosonogi ili da nesputano uživate u igri sa kućnim ljubimcima.
Više od 40 odsto ukupne površine najmodernijeg naselja u Srbiji, na obali Save, nalazi se pod zelenilom, a broj zasađenih stabala svakog meseca se povećava u proseku za 10 do 20 novih sadnica. Kako bi boravak u ovoj jedinstvenoj gradskoj oazi bio neprekidno uživanje i kako bi stanari i gosti mogli da uživaju u njenim čarima, neophodno je da se zelene površine održavaju redovno, stručno i u skladu sa najsavremenijim standardima.
Upravo rukovodeći se tim principima, kompanija Belgrade Waterfront posvećena je tome da desna obala Save tokom svih godišnjih doba izgleda osveženo, uredno i čisto. Dokaz za to je i činjenica da je Beograd na vodi jedini stambeni projekat u zemlji koji ima menadžera za pejzažnu arhitekturu, zaduženog za brigu o zelenoj infrastrukturi.
„Više od trećine svake parcele unutar projekta prekriveno je zelenilom, a svaka od njih dizajnirana je po sistemu zelenog krova. Drugim rečima, zelene površine u unutrašnjim dvorištima i na podijumima zgrada, kao i iznad garaža, su samoodržive, jer se višak kišnice drenira, a u određenim slojevima zemljišta ostaje tačno onoliko vode koliko je potrebno biljkama da ne ostanu ’žedne’. Koren biljke kapilarno crpi tu vodu i to je jedan od glavnih razloga što su sve zasađene kulture uvek ’žive’ i vitalne“, objašnjava Miloš Radonjić, menadžer za pejzažnu arhitekturu Belgrade Waterfront-a.
Travnati tepisi
Travnjaci se redovno zalivaju uz pomoć najmodernijih sistema i to je glavni razlog što oni uvek izgledaju bujno, bez obzira na to da li u Beogradu na vodi boravite tokom proleća, leta, jeseni ili zime. Dovoljno je samo da prošetate velelepnim Savskim parkom, najmodernijim u našoj zemlji, kako biste se i sami uverili u istinitost ovih reči. Ono što, pak, tamo nećete zateći jesu oznake „zabranjeno gaziti travu“, s obzirom na to da su travnjaci takvi da im ne smeta intenzivno korišćenje.
Naprotiv, možete slobodno da raširite ćebence za piknik i da se družite sa svojim mališanima u prirodnom okruženju, bez ikakve bojazni da ćete time naštetiti travi. Ukoliko volite da pogledate i neki dobar film, ovo leto je idealna prilika da posetite i Open Air Cinema na mekanom travnjaku pored Galerije i uživate pod otvorenim nebom na Sava Promenadi.
Pored statusa najveće šoping, zabavne i gastronomske destinacije u jugoistočnoj Evropi, Galerija može da se pohvali i činjenicom da ima najveći zeleni krov u regionu. Samoodrživi sukulenti prekrivaju trećinu ukupne površine krova i na taj način daju ogroman doprinos energetskoj efikasnosti šoping centra, budući da su se ove biljke pokazale kao izvrsni termoizolatori.
Svako stablo ima svoju „kasetu“
Kako je održivi razvoj jedan od imperativa sadašnjosti, tako se i sadnice unutar Beograda na vodi uvek biraju tako da zahtevaju što manje održavanja. Interesantna je činjenica da zelenilo za plazu oko Kule Beograd, novog simbola naše prestonice, dolaze iz Brunsa u Nemačkoj, čuvenog po izuzetnom kvalitetu rasada, odakle se nabavljaju biljke i za vrtove Versajskog dvorca i pariskog Diznilenda. Osim što su sve biljke prilagođene našem podneblju i namenski birane tako da dodatno istaknu lepotu naselja pored reke, one ne stvaraju polen, čime se pokazuje i briga prema zdravlju stanara i onih koji uživaju u večernjim šetnjama Sava Promenadom.
Biljke u žardinjerama menjaju se četiri puta godišnje, tako da bez obzira na to kada posećujete Beograd na vodi, on je uvek osvežen novim bojama. U proleće se sade viole, azaleje, lale i lukovice, dok leto krase šareni cvetovi begonija i hortenzija. Kada dođu hladniji dani, na scenu stupaju jesenje viole, kao i zimska kraljica, koja cveta tokom najhladnijeg godišnjeg doba.
U okviru ovog višestruko nagrađivanog projekta zasađeno je ili će biti zasađeno više od 2.000 stabala, a svako od njih, bez obzira na to da li se radi o javoru, grabu, ukrasnoj jabuci ili dekorativnoj trešnji, ima svoju podzemnu „kasetu“ u kojoj drvo zapravo raste. Zahvaljujući tom konceptu, koji je Belgrade Waterfront među prvima počeo da primenjuje u našoj zemlji, sprečava se negativan uticaj korenja na okolno popločanje, a u isto vreme se omogućava svakom drvetu da se pravilno razvija.
Promo tekst
PREDSEDNIK VUČIĆ RAZGOVARAO SA ANTONIOM KOŠTOM: Zahvalnost na podršci evropskom putu Srbije, tema bilo i otvaranje Klastera 3