"Samo neka ide po redu", kaže naš narod i potpuno je u pravu jer veće tuge i bola od smrti deteta jednostavno - nema.
Tako je otac Ljuba jednom prilikom od neutešnog čoveka dobio teško pitanje, verovatno najteže - kuda ide dečja duša posle smrti.
Naime, oca Ljubu vernik je na sajtu Svetosavlje upitao ovako:
"Pomozi Bože, oče. Moje pitanje vezano je za smrt dece i put i sudbinu dečje duše nakon smrti. Pre nepunih mesec dana, dete moje sestre, devojčica stara sedam godina, upokojila se u Gospodu, nakon teške bolesti. Božjim blagoslovom, nekoliko dana pre smrti se i pričestila. Naša tuga je velika. Moja vera je, izgleda, suviše slaba, i jedva se borim sa sumnjama i strahovima koji me obuzimaju, a bojim se da zbog mojih grešnih misli i strahova od kojih se branim, njoj ne naškodim. Molim se Gospodu da njenu dušicu primi među anđele, ali ne znam skoro ništa o putu dečije duše nakon smrti. Ne znam da li i njena duša putuje četrdeset dana, i da li prolazi kroz mitarstva, na isti način kao duše odraslih hrišćana. Znam da su deca Božja stvorenja i da njemu pripadaju. Molim se za nju, neukim, svojim rečima i molitvama, da joj Gospod oprosti naše grehe i naša bezakonja jer njena je dušica neokaljana i srce čisto, i da je primi na mesto svetlo i bez bola i patnje, među anđele, da se ne plaši i ne tuguje više.
Molim Vas da mi odgovorite sve što znate o putu i sudbini dečjih duša nakon smrti i eventualno me uputite na literaturu o tome, i kako se moliti Gospodu za upokojenu decu?
Otac Ljuba mu je odgovorio sledeće:
Draga, ljudska duša je duša, mlada ili stara...Ona umirena i utešena, u slavi Božjoj, upokojena, očekuje vaskrsenje svog tela ili novog kompletiranja stare ličnosti, obožene ili one propale. Telo stari ali duša ne; doduše, ona može da se pokvari i propadne ali samo u egzistenciji tog svog prepoznavanja, dok kod dece to skoro da nije moguće, jer je na neki način preskočen proces kvarenja, od tog momenta kada čovek, sazreo, svu odgovornost uzima na sebe, o čemu nam jako svedoči pravosalvno kumstvo.
"Pustite decu Meni jer takvih je carstvo nebesko", govori o nepokvarenosti (čistoći) njihove duše koja je tako nasleđena od Tvorca. Sva potražnja Crkve je ta, da sačuvamo te Božje darove, da ih ne zakopamo, ili još gore ne zasadimo u bezvodnu i kamenu zemlju, nego da njima stalno osvežavamo našu dušu i držimo je mladu (dečju neiskvarenu)...
Niko nije bezgrešan osim Boga, naravno i ta deca sve jedno koliko su mlada, ali duše umrle dece bi trebalo vrlo lako da se uznose svome Tvorcu, isto onako kako je uzet i ubogi siromašni Lazar. Uzeše ga anđeli Sveto Pismo nam kaže! Kada te nose anđeli to je mnogo dobro, jer će po logici čistog razuma da je i štite.
Po jednom opredeljenom iskonskom učenju Crkve sakupljenom od Svetih Otaca, i unošenom istih u svoje svakodnevno bogoslužbeno ispovedanje – to blagodatno Liturgičko, duša prolazi kroz određene prepreke i maltretiranja, od tih napada zlih i loših duhova u tom zaista za nju «novom» duhovnom svetu, koji automatski ne znači da je «Bog» (kako neki greše) , koji je naravno za dušu sasvim nepoznat (priznaćemo da se čak u novom gradu, ili zemlji osećamo neprijatno, čak malo uplašeno, zašto bi dušu ovu svesnu i osećajnu od toga uzdržavali? ) .
Za dušu taj svet nije poznat zato što ona nije stvorena kao duh, nego kao čovek...
Dakle, svejedno koliko je stara duša ona će do naručja Oca da bude maltretirana, plašena, ucenjivana. To njeno uznošenje prema Bogu ipak moramo da razumemo tako kako nam ga Evanđelje otkriva, i propoveda, i to po tom iskustvu Bogočoveka – našeg Novog Adama.
NE PROPUSTITE
Kako po Svetim Ocima anđeli, i ostali duhovi u onom svetu se kreću, i ne mogu da u jednom momentu budu na dva mesta, to je jasan dokaz da duša putuje i podleže sličnim zakonima kretanja žive tvari. Na tom putu nezavisno od njene starosti biće tražena. Po opitu bogoslovlja svetootačkog podviga i iskustva, t.j. većinom asketskog, taj proces traženja je nemionovan, i strašan, i zato su se najveći podvižnici užasno bojali za svoje duše od tih napada đavolskih, jer im oni sasvim nisu bili nepoznati.
Te iste napade preživeli su ovde u telu, i to često vrlo grafički sa ljutim fizičkim stradanjima, jer viši stadij duhovnosti bio je otvoreniji izazov za zle duhove, tako da su ovi otvoreno i bez prikrivanja napadali.
NE PROPUSTITE
Zato je vrlo važno da slušamo crkveno predanje, i poštujemo njegov bogoslužbeni poredak, koji je propisan za umrle hrišćane nezavisno od fizičkog uzrasta.
Treba da se posle dana sahrane, koji je treći, obavezno prati deveti i četrdeseti, i da im se u te dane služe parastosi. I to nigde nije odmenjeno za decu osim drugačijeg opela koje je napisano za njih.
Takođe treba da se služe parastosi i deli milostinja za naše umrle u dane kada Crkva tipikom propisuje, a u našem narodu poznate su kao zadušnice. U Hristu Vaš. oLjubo", glasi objašnjenje oca Ljube.
Kurir.rs/Svetosavlje.org
NE PROPUSTITE
