Naime, prema njihovom pisanju, ovaj Holanđanin bio je otac najmanje 550 dece pre nego što je tužen zbog straha od incesta, a i dalje donira spermu. Međutim, sada želi i svoju porodicu. Prema pisanju pomenutih medija, njegova deca se nalaze svuda u svetu, oko 375 njih živi u Holandiji, 80 ih je u Nemačkoj, 35 u Belgiji, četvoro u Argentini i dvoje u Australiji, međutim, u tekstu se ne pominje koliko dece navodno ima u Srbiji. Ali piše da će doći i kod nas.
foto: Printscreen/Facebook
Pohod
- Mejerov pohod je počeo 2007. godine, kada se registrovao kao donator sperme u 11 klinika i u Krios banci sperme. Takođe se pridružio Fejsbuk grupama za žene i parove koji žele decu, ali ne mogu da ih imaju - piše britanski medij i dodaje da je Mejer na svakoj klinici rekao da će isključivo donirati tamo, kod njih, a svakoj budućoj majci je rekao da ima "samo" oko 10 dece.
Ove godine Međunarodni sud u Hagu zabranio mu je dalje davanje sperme, a ako to uradi, rizikuje kaznu od 100.000 evra. Na pitanje novinara zašto želi toliko dece, on je odgovorio da želi da uradi nešto značajno sa svojim životom. Prema navodima Dejli mejla, Krios banka sperme prodala je njegove donacije za oko 1.100 funti, ali Mejer tvrdi da svoju spermu donira besplatno. On je nemačkim medijima navodno rekao da ne traži ništa.
Krši dogovor
- Ponekad dobijem 64 funte, avionsku kartu ili kameru na poklon - rekao je Mejer, prenosi britanski medij i dodaje da je jedna od majki deteta začetog njegovom spermom tužila Holanđanina u aprilu tvrdeći da su njegovi postupci povećali rizik od incesta, a tu tvrdnju je podržao i direktor organizacije Donorkind.
- Ovakvim opasnim ponašanjem krši dogovor s klinikama i budućim roditeljima jer se obavezao da će donirati spermu za najviše 25 dece. U tinejdžerskim godinama njegova deca su mogla da se zaljube jedno u drugo, a da ne znaju da su biološki brat i sestra. Šanse su male, ali nisu nemoguće - naglasio je on, a piše Dejli mejl.
Snežana Repac
Zakonski, dete nema pravo da zna oca
Psiholog Snežana Repac objašnjava da donor po zakonu ne sme da zna kome ide sperma, da li ima dece i ko je uopšte njegovo dete.
- Sve zvuči veoma intrigantno. Dete rođeno od doniranog materijala zakonski nema prava da zna ko mu je otac, a ni on ne sme da se interesuje za njega. Hipotetički govoreći, čak i ako bi pronašao neko dete, čime će dokazati da je on otac? Morao bi da radi DNK, a zašto bi to radio kad nema nikakva prava, recimo, na imovinu, starateljstvo. Postavlja se pitanje da li on zaista ima uvid u te podatke ili je sve izmislio - smatra Repac i dodaje:
- Ako uzmemo u obzir da je istina, mala je verovatnoća da zbog toga može doći do incesta. Do toga može da dođe jedino ako se ta deca nalaze u nekom manjem krugu, povezana su na neki način ili su usmereni jedni na druge.
Snežana Repac naglašava i to da je potreba za identitetom jaka, ali da je upoznavanje deteta sa donorom verovatno i protiv volje majke i protiv zakona.
foto: Privatna arhiva
Mejer na svom profilu tvrdi da liči na holivudske glumce Breda Pita, Krisa Hemsvorta i pevača Led cepelina Roberta Planta.
Genetičar Milica Filipović kaže za Kurir da sve banke reproduktivnih ćelija imaju strogu proceduru i sistem bezbednosti kojima se onemogućava zloupotreba reproduktivnog materijala.
- Ograničava se njegova primena kako bi se izbeglo da jedan donor na malom geografskom području ima više potomaka nego što je propisano jasnim procedurama. Takođe, doniranje materijala je potpuno anonimno, što znači da donor ne može da sazna ko su njegovi potomci, ta mogućnost praktično ne postoji, pa su porodice koje dobiju potomstvo iz donacije potpuno zaštićene - naglašava Filipovićeva.
