MIHAILO MEDENICA: Nije Vidovdan dan u godini već je večnost u danu…

Ne čeka Srbin Vidovdan, ne dočekuje ga- Vidovdan dočekuje Srbina, slavi ga, poručuje Mihailo Medenica u najnovijoj kolumni koju prenosimo u celosti.

Ne čeka Srbin Vidovdan, ne dočekuje ga- Vidovdan dočekuje Srbina, slavi ga, i nije to dan koji nam kazuje da smo naročiti, no je stožer naročitosti Srbinove.

Ako se pitaš, rode, u čemu si naročit- pa baš u tome što te dan dočekuje u večnosti, što te slavi, što si sebi slavni predak i ponositi potomak.

Nisi Vidovdana progledao već ga dogledao, večnošću pre njega postradao da se tog dana i jalovišta i papratišta premetnu u kosovska polja, zanavek!

Gazimestan je gde god zagaziš znajući ko si, odakle si, kuda ćeš i koliko vredi to čemu ćeš..?

Grešiš, moj Srbine, ako se o Vidovom danu s tugom sećaš Kosova i Metohije jer te Gospod nije blagoslovio svetinjom da je žališ, no da joj se raduješ!

Ne bi ti otimali svetinju da je mogu uzeti, da im priliči, da im basta, a lako bi ti je oteli da ti nije svetinja…

Vidovdan te dočekuje i slavi, rode, jer niko u dan nije utkao večnost kao ti, Srbine, i nikome dan ne sviće da ga se nagleda, kao tebi…

Ima šta dan i da vidi- čoveka s rodoslovom raspeća; mučenika koji nije zakukao; stradalnika koji nije požalio rana; domaćina što je i na zgarištu gostoprimnik; hodočasnika koji je i na njivi na poklonjenju svetinjama…

Ne gordi se, nisi najbolji, rode moj, najbolje je ljudskom rukom tvoreno, lomno je, krto, a ti si dobar, Srbine, dobro je od Gospoda, vekovno.

Dorbo je težiti najboljem a ostati dobar, po tome te Vidovdan i pozna i slavi i dočekuje.

Ne dozvoli da te omeđe praznicima jer šta ćeš kada prođu, šta ćeš ako zaista veruješ da Vidovdan sviće i smrkava, i da valjaš kolko valja dan?!

Nisu glave pale da svoju pognuto nosiš, niti je mrtav Srbin jurišao da ti ne znaš kuda ćeš i odakle si?!

Ne slavi Kosovske junake misleći da ih nisi dostojan!

Jurišali su verujući u tebe, pa otkud tebi prava da veruješ u sebe?!

Nije Miloševa stopa veća od tvoje, no taman, niti se Lazar pričestio sebe radi- veće tebe radi!

Nije Vidovdan da se sećamo Kosova i Metohije, no da budemo Kosovo i Metohija!

Neka se nas sećaju oni što nemaju ničega svog, a naše je da u ime još nerođenih pamtimo i znamo.

Pevaće o Vidodvanu ako mi ne ostavimo Vidovdanu da peva o njima…

A, kako da peva ako se izmirimo da nam je od Kosova i Metohije dovoljno koliko nam daju..?

Nije to milostinja pa koliko se kovanica sabere u ispruženu šaku…no ono od života veće što život čini velikim- pa dušu kad ispružiš kuso je, zafali još…

Ne slavi dan, moj Srbine, jer što stane u dan to nije slava već slavlje, a slavlje je i kada se krmača oprasi…

Vidovdan nas slavi, zapamti doveka, jer šta bi bio do puki dan da ga nismo večnošću zamonašili?!

Dobri smo koliko znamo da Kosovo i Metohija nije zemlja na koju imamo prava, no pravo na kojem imamo zemlje gde se s Gospodom međašimo.

Najbolji smo ukoliko poverujemo da je Vidovdan sećanje, to nam i žele, dobri smo ako znamo da je- učenje, toga se plaše…

Mihailo Medenica