Smrtonosni toplotni talas koji je pogodio Evropu odneo je prvu žrtvu u Italiji, dok se turisti na Mediteranu pripremaju za temperature i do 45 stepeni Celzijusa.
U italijanskom gradu Lodi, jugoistočno od Milana, četrdesetčetvorogodišnji radnik juče se srušio zbog nesnosne vrućine, kada je temperatura bila oko 40 stepeni. Nesrećni čovek, čiji identitet nije otkriven, kasnije je preminuo u bolnici. Hiljade posetilaca Mediterana je upozoreno na vrućine opasne po život, nakon što je smrtonosni Kerber počeo da se širi ka severu.
Kerber donosi i do 45 stepeni
Kerber, nazvan po Danteovom paklu, stvorenju koje čuva kapije podzemlja u grčkoj mitologiji, danas će dostići temperaturu do 44 stepena u južnim delovima Španije, piše Daily Mail.
Očekuje se da će italijanska ostrva Sardinija i Sicilija "pretrpeti najveći teret" i vrućine od 45 stepeni. Turisti se bore sa nemilosrdnom vrućinom ove nedelje, juče u Rimu kada su temperature premašile 36 stepeni, padanje u nesvest je bila svakodnevnica.
Jedan Britanac srušio se ispred Koloseuma u Rimu, nakon čega su mu prolaznici ukazali prvu pomoć i dali vodu. Turisti su tražili utočište ispod drveća, dok su drugi koristili svoje košulje kao improvizovanu zaštitu od sunca. Hiljade posetilaca Mediterana je upozoreno na vrućine opasne po život, nakon što je smrtonosni Kerber počeo da se širi ka severu.
Toplotni talas stiže i u Srbiju
U Srbiji protiče drugi toplotni talas ovog leta, koji je znatno duži i intenzivniji od prethodnog. Toplotni talas potrajaće sa manjim zahlađenjem i narednih 7 dana. Trenutni toplotni talas posledica je prostiranja izraženog termičkog grebena sa jugozapada, a u sklopu njega stiže i vrela vazdušna masa porekom sa severa Afrike gde se i nalazi jezgore vrelog vazduha, uključujući i deo zapadnog Mediterana i Španije.
Osim vrele vazdušne mase koja do našeg područja stiže u sklopu jugozapadnog visinskog strujanja, danas i u četvrtak će do Srbiji stići i čestice pustinjskog peska iz Sahare. Ova pojava iako retka, nije neuobičajena, ali je retka za ovo doba godine. Pošto je reč o vrelom i suvoj vazdušnoj masi, pesak će stizati u suvoj masi, a vedro i plavo nebo biće zamućeno, naročito fascinatna biće izlasi i zalasci sunca.
Naučnici upozoravali na klimatske promene
Naučnici su neumorno upozoravali na štetne efekte klimatskih promena. Pored osušenih useva, topljenja glečera i povećanja rizika od požara, temperature koje su više od normalnih takođe izazivaju zdravstvene probleme, od toplotnog udara i dehidracije do kardiovaskularnog stresa.
"Koliko još leta će morati da prođe pre nego što shvatimo da porast temperature možda uopšte nije sporadičan događaj, već da je to nepovratan proces koji je u stvari već počeo", izjavio je italijanski klimatolog Mauro Mineli.
Toplotni talas se proširio iz Sahare
Toplotni talas je prouzrokovan anticiklonom - visokim pritiskom vremenskog sistema - u pustinji Sahara koji se proširio u Maroko, Alžir i Tunis prema južnoj Evropi.
U međuvremenu, Met Office (agencija koja se bavi vremenskim prognozama) je saopštila da će vrućina, koja trenutno utiče na delove jugozapadne Evrope i severozapadne Afrike, doći do Bliskog istoka kasnije ove nedelje, a da će Velika Britanija biti pošteđena ekstremnih temperatura.
El Ninjo podstakao rekordne temperature
Sve ovo dolazi nakon što je Svetska Meteorološka Organizacija rekla da je početkom ovog meseca bila najtoplija nedelja na planeti.
Naučnici su rekli da su klimatske promene u kombinaciji sa pojavom ove godine El Ninjovog vremenskog obrasca, koji zagreva površinske vode u istočnom i centralnom Pacifiku, podstakle nedavne rekordne temperature.
"Prema preliminarnim podacima, svet je upravo imao najtopliju nedelju u istoriji", navodi se u saopštenju SMO-a, nakon klimatskih promena i ranog stadijuma El Ninjovog vremenskog obrasca, koji su doveli do najtoplijeg juna u istoriji.
Temperature obaraju rekorde na kopnu i u okeanima, sa "potencijalnim razarajućim uticajem na ekosisteme i životnu sredinu, saopštila je VMO.
Evropa se najbrže zagreva
Evropska služba za praćenje klime Kopernik je otkrila da je prošla nedelje verovatno bila najtoplija od kada su počeli rekordi 1940. godine. Naučnici iz Kopernika upozoravaju da se Evropa od osamdesetih zagreva duplo više od globalnog proseka, sa dalekosežnim uticajem na ekosisteme kontinenata i društveno-ekonomsku strukturu.
Prošlo leto su obeležili ekstremna vrućina, suša i požari širom Evrope - a brzina topljenja glečera bila je "bez presedana", navodi se u izveštaju Kopernika. Evropske zemlje - uključujući Britaniju, Francusku, Italiju, Portugaliju i Španiju - prošle godine su doživele svoje najtoplije leto. Zabrinjavajuće je da je Evropa bila oko 2,3 stepeni iznad preindustrijskog proseka koji je korišćen kao osnova za Pariški sporazum o klimatskim promenama prošle godine.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
