13. JULA HRVATSKI TERORISTI NAPALI BEOGRAD! U eksploziji mlada Magdalena ostala bez nogu! A OVO JE I DALJE STROGO POVERLJIVO!

Bilo je to toplo letnje predvečerje 13. jula. U beogradskom bioskopu "20. oktobar" prikazivan je francuski film "Rififi u Panami". U sali 213 gledalaca. Tačno je 21.05. Eksplozija, vrisci, prašina, krv...

Godinu i po kasnije uhapšen je Miljenko Hrkač, rodom iz sela Mokro nadomak Širokog Brijega (u to vreme grad se zvao Lištica), i već 2. oktobra 1969. godine osuđen je na smrt. Ali na izvršenje kazne čekalo se. Bilo je žalbi, novih svedoka, novih optužbi...

On je 1970. okrivio svog brata Božu da je izvršio krvavi napad i da je umesto njega prihvatio krivicu jer su mu rekli da je maloletan, jer u vreme terorističkog čina nije napunio 21 godinu, te da neće biti osuđen na smrt. Ali presuda je ponovo bila - smrtna kazna!

I tako se sve ponavljalo i rastezalo do suđenja u decembru 1975. godine. Tada javnost nije mogla da prisustvuje inače prethodno veoma posećenim ročištima. I do dana današnjeg ostala je na tim dokumentima oznaka "strogo poverljivo".

Čekalo se sve do kraja decembra 1976. da presuda postane pravosnažna, a Hrkaču Predsedništvo SFRJ odbija molbu za pomilovanje. Streljan je 11. janura 1978. u 4.10 časova. Skoro punih 10 godina nakon napada u Beogradu. Bila je to poslednja smrtna kazna izvršenja zbog terorizma u tadašnjoj Jugoslaviji.

Svaki put se iznova tokom suđenja tih godina pričalo o tom strašnom 13. julu.

- U novije vreme navode broj od 87 povređenih - rekao je ranije za BBC na srpskom Josip Mihaljević sa Hrvatskog instituta za istoriju:

- Zanimljivo je da se ime nesrećnog Čučurovića prva dva dana posle eksplozije nije pominjalo među teže ozleđenima u prvim medijskim izveštajima.

Ono što se danas zna, izuzimajući skrivene detalje poslednjeg suđenja, jeste da je Magdalena Novaković bila svedok u procesu protiv Hrkača i da su je u decembru 1969. primili Tito i Jovanka, a znaju se i pojedinosti pripreme ovog monstruoznog napada ustaških terorista.

Miljenko je u svom zavičaju završio za tesara, a onda otišao u Austriju, pa u Nemačku. Povezao se sa Hrvatskim revolucionarnim bratstvom, jednom od tri najopsanije grupacije prema tadašnjim saznanjima Interpola.

U Študgartu je u jednom kampu prošao specijalne obuke za diverzante. Sa Antom Penavićem stigao je u Beograd u leto '68.

U parku preko puta hotela "Moskva" 13. jula su povezali eksploziv s baterijama i mehanizmom za paljenje. Hrkač je popodne kupio ulaznicu i u 20 časova započela projekcija filma. U polumraku bioskopske sale postavio je minu između naslona i sedišta. U 21 sat je izašao. Pet minuta kasnije odjeknula je eksplozija.

Plaćen je 2.500 tadašnjih maraka. I on i njegov pomagač uspeli su da pobegnu. Ali vratili su se već 25. septembra. Postavili su bombu u garderobi na Železničkoj stanici u Beogradu. Povređeno je 14 ljudi.

Jugoslovenske službe bezbednosti dale su se u poteru, pritegli su ustašku emigraciju i saznali ime - Miljenko Hrkač.

Kurir.rs