Juče se navršilo 55 godina od terorističkog napada u beogradskom bioskopu "20. oktobar".
Tog 13. jula 1968. godine, ustaški teroristi okupljeni oko Hrvatskog revolucionarnog bratstva aktivirali su minu ispod sedišta broj šest u 16. redu, usmrtivši radnika bioskopa Savu Čučurovića i ranivši 76 gledalaca, među kojima je bila i tada devetnaestogodišnja studentkinja Magdalena Novaković, koja je ostala bez obe noge.
13. jula. 1968 godine u beogradskom bioskopu "20. oktobar" prikazivan je francuski film "Rififi u Panami", u sali je bilo 213 gledalaca. Stravična eksplozija odjeknula je u 20 sati i 15 minuta. Salom su odjekivali vrisci, filmsko platno prekrili su dim i prašina.
Terorostički napad izvršio je Miljenko Hrkač, koji je bio povezan sa Hrvatskim revolucionarnim bratstvom. Godinu i po kasnije je uhapšen i već 2. oktobra 1969. godine osuđen na smrt.
Streljan je 11. janura 1978, skoro punih 10 godina nakon napada u Beogradu. Bila je to poslednja smrtna kazna izvršenja zbog terorizma u tadašnjoj Jugoslaviji, koja je napade terorista doživela još nekoliko puta kasnije.
Gosti jutarnjeg programa Kurir televizije koji su se prisetili ovog terorističkog akta bili su potpukovnik Kontraobaveštajne službe u penziji Ljuban Karan i pilot i kapetan avijacije u penziji Stevan Ignjatović.
S obzirom na to da se u tom periodu dosta puta pojavljivao pomenuti hrvatski revolucionarni pokret (npr. napad na Železnicu), pa je Karan odgonetnuo da li su napadi bili usko povezani.
- Što se tiče ustaškog pokreta, on na kraju rata nije uništen, već su se nakon Drugom svetskog rata predavali Englezima i Amerikancima. U to vreme, njihove obaveštajne službe su imale operaciju da kadrove poraženih vojski iskoriste za neke buduće operacije, ratove, jer se smatralo da će doći do sukoba zapadnih saveznika i sovjetske armije. Do toga nije došlo, ali su oni njih sklonili i pripremali za naredni obračun - započeo je Karan, pa se ubrzo osvrnuo na situaciju u samom bioskopu:
- Što se samog bioskopa tiče i tog terorističkog pokreta, Hrvatsko revolucionarno bratstvo, oni su najekstremniji, to su ljudi koji nisu bili zadovoljni ni sa čim, smatrali su da onaj najgori i najubitačniji terorizam mora da se primenjuje. Takve su im i bile akcije. Oni su polagali zakletvu i dobijali su konsperativna imena. Oni su napravili i punktove u Evropi.
Potom je otkrio čiju su podršku imali.
- Otkad je distribuiran ustaški pokret u svetu, on je neprestano bio u kontaktu ili sa britanskim ili američkim obaveštajnim službama. Oni su ih stalno čuvali za nešto. To nešto se i dogodilo, ako pričamo o njihovim ciljevima, to je bilo da se stvori nova nezavisna Hrvatska. Imali su stotine nekakvih akcija, ali im ni jedna nije uspela. Prva akcija im je bila odmah 1947. godine, iz Austrije koje su tamo ostale, organizovali su akciju "Deseti travanj" a to je naša akcija "Gvardijan". Naime, oni su zamenili ime u "Križari" promenili su i oznake na kapama, umesto ustaškog znaka imali su beli krst - rekao je Karan, pa dodao:
- Oni su ubedili ove službe da samo treba da povežu te križarske grupe i da će izbiti pobuna. To je na kraju krajeva i bio cilj službama, jer njima komunistički milje nije odgovarao.
Ignjatović se prisetio slučaja otmice aviona iz 1981. godine, pa je rekao da je to načinila grupa diletanata, pa je izrekao njihove presude:
- Što se tiče otmice, 26. septembra 1981. godine, to je bio pokušaj diletanata koji su hteli na ilegalan način da napuste teritoriju s obzirom na to da su bili kriminalci, a u to vreme im se oduzimao pasoš. Oni su, prateći situaciju aerodroma, shvatili da je najbolji način da prođu u Podgoricu, a kada su krenuli u Beograd, uzeli su avione, vozili se po Evropi i završili na Kipru. Moram da napomenem da su osuđeni Dobrivoje Jelić na 8 godina, Marko Križić na 5, Milan Prpić na 3 godine i 6 meseci, devojka koja je bila u priči je oslobođena. Njihov investitor, koji je sve to finansirao, dobio je 18 meseci zatvora. Svi su bili iz Hrvatske.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
