U zadnje vreme sve češće se u javnosti mogu čuti nazivi El Ninjo, Kerber i Haron. Ali šta zapravo znamo o njima? Uglavnom se pominju u kontekstu velikih vrućina zbog kojih planeta gori prethodnih nedelja, kao i o paklu koji nas tek očekuje.
Ovo je vodič za klimatske fenomene i toplotne talase koji su nam prilično zagorčali život ovog leta.
Šta je El Ninjo?
El Ninjo je globalni atmosfersko-okeanski fenomen koji nastaje usled fluktuacija pravaca vetrova i temperature vode u tropskom delu Tihog okeana. Sam termin „El Ninjo“ u španskom jeziku znači „mali dečak“ i odnosi se na malog Isusa, jer se efekti El Ninja najviše osećaju oko Božića. Po dosadašnjim istraživanjima, El Ninjo najverovatnije postoji od završetka poslednjeg ledenog doba.
Prvobitno je nazvan po toploj okeanskoj morskoj struji koja zapljuskuje obale Perua. Donosi vlažno i kišovito vreme, te poplave u inače suvim područjima Južne Amerike, te sušno razdoblje u području Indonezije. Novija istraživanja su pokazala da se ta pojava ogleda u nepravilnim razmacima od 3 do 5 godina kao anomalije u temperaturi okeanske vode (za 2 do 8 °C toplije) i u strujanjima vetrova na delu Tihog okeana zapadno od obala Čilea i Perua. Tokom razdoblja El Ninja menja se režim strujanja i vetrovi tada duvaju od zapada prema istoku, toplije vode se gomilaju prema istočnim delovima Tihog okeana, podiže se nivo okeana i smanjuje debljina sloja hranjivih materija u njemu. Pokazalo se da El Ninjo ima dalekosežan globalan uticaj na vremenske okolnosti ne samo na Tihom okeanu već i u drugim delovima sveta.
Posledicom El Ninja smatraju se vanredne jake letnje padavine duž obala Ekvadora i severnog Perua, suše u južnom Peruu, severoistočnom Brazilu, Australiji i u području Sahela, te neobične vremenske pojave uzduž obala Severne Amerike, gde je uočena povećana pojava tornada. U razdoblju od 1982. do 1983. ukupne štete u svetu procenjene su na 13,09 milijardi američkih dolara, bilo je 2.098 mrtvih, a gotovo 610.000 osoba ostalo je bez krova nad glavom.
Originalno se termin El Ninjo odnosio na godišnje slabe tople okeanske struje koje se kreću ka jugu duž obale Perua i Ekvadora oko Božića. Međutim, tokom vremena termin je evoluirao i sad se odnosi toplu i negativnu fazu južne oscilacije i predstavlja zagrevanje okeanske površine na nivo iznad-prosečne temperature u bilo centralnom ili istočnom tropskom Tihom okeanu. Ovo zagrevanje uzrokuje pomeranje u atmosferskoj cirkulaciji pri čemu dolazi do redukcije kišnih padavina nad Indonezijom i Australijom, i povećanja količine kiše i pojave tropskih ciklona nad tropskim Tihim okeanom.
Šta je Kerber?
Za razliku od El Ninja, Kerber je toplotni talas koji je zastupljen od 10. jula ove godine. U istom periodu prošle godine, toplotni talas dobio je naziv Lucifer.
Ove godine, Kerber je zahvatio mnoge evropske zemlje, a posledice su se najviše osetile u delovima jugoistočne i jugozapadne Evrope kao što su Kipar, Grčka, Italija i Španija. Italijansko meteorološko društvo nazvalo je ekstremni vremenski događaj po troglavom psu iz grčke mitologije, koje čuva ulaz u Had – pakao. Evropska svemirska agencija predvidela je da će temperature u Italiji preći 50°C. Ovaj toplotni talas je takođe doveo do rekordno visokih temperatura na Arktiku nakon nedelje najtoplijih globalnih prosečnih temperatura ikada zabeleženih. Nekoliko regionalnih temperaturnih rekorda je takođe oboreno, a toplotni talas je doveo do zdravstvenih upozorenja i vladinih akcija u nekoliko zemalja.
Šta je Haron?
Haron je takođe toplotni talas, koji je počeo ove nedelje, a naučnici predviđaju da će trajati do kraja jula.
Italijanska ostrva Sardinija i Sicilija bi narednih dana mogla da ključaju na skoro 50 stepeni Celzijusa, potencijalno dostižući „najtoplije temperature ikada zabeležene u Evropi“, a sve pod dejstvom Harona.
Rim, Bolonja i Firenca su među 10 italijanskih gradova koji su trenutno pod crvenim upozorenjem zbog ekstremnih vrućina. Ljudima je savetovano da izbegavaju direktnu sunčevu svetlost na ovim mestima između 11 i 18 časova.
Španska meteorološka služba saopštila je da bi termometri potencijalno mogli da dostignu temperaturu od 45°C u jugoistočnim delovima Iberijskog poluostrva, koji su takođe pod upozorenjem na ekstremne vrućine. Temperatura tla u delovima zemlje dostigla je više od 60°C.
Na udaru Harona našla se i Grčka, ali i region Zapadnog Balkana. Najviša temperatura do sada izmerena je u Podgorici – 42 stepena.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
