DAN KAD JE POČEO RAT U KOJEM JE 70 MILIONA LJUDI BILO POD ORUŽJEM! Srbija je izašla kao pobednica, ali sa čak 30% manje stanovnika

Tačno mesec dana nakon atentata u Sarajevu započeo je Veliki rat, najkrvaiji ikada. Tog 28. jula (a 15. po julijanskom kalendaru) 1914. Autrougari su napali Srbiju!

A svemu je prethodila depeša koju je potpisao ministar spoljnih poslova Austrougarske grof Berthold:

- Pošto Kraljevska srpska vlada nije dala zadovoljavajući odgovor na notu, koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu, 23. jula 1914. godine, carsko kraljevska vlada nalazi za potrebno da sama da zadovoljenje svojim pravima i interesima i da radi toga pribegne oružanoj sili. Austrougarska smatra, dakle da se od ovoga trenutka nalazi u ratnom stanju sa Srbijom.

Nikola Pašić, predsednik srpske vlade i ministar inostranih poslova, primio ju je u niškom hotelu Evropa dok je ručao. Poštar koji mu je uručio ratnu objavu kasnije je posvedočio da su prve Pašićeve reči bile: "Austrougarska nam je objavila rat. Naša stvar je pravedna, Bog će nam pomoći".

Nikada ranije nijedna zemlja nije objavila rat drugoj poštom, pa zbog toga, pisala je Politika, mnogi nisu odmah poverovali u njenu autentičnost. Zato je naslov vanrednog, besplatnog izdanja Politike od 28. jula glasio „Rat nije objavljen". Nažalost, još istog dana pokazalo se da je depeša koja je stigla iz Beča istinita.

Austrijski monitori (ratni brodovi ) otpočeli su 28. jula uveče bombardovanje Beograda koje je bez prestanka trajalo narednih sedam dana. To bombardovanje bilo je uvod u rat, najveći koje je čovečanstvo do tada videlo...

Srbija je, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28% od celokupnog broja stanovnika koje je imala po popisu iz 1914. godine.

Od ovog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika. Prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 77.455 vojnika, u borbama na Solunskom frontu 1916 do 1918. godine poginulo je 36.477 boraca, pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81.214, a 34.781 vojnika umrlo od rana ili bolesti na teritoriji Srbije 1915. godine.

Što se tiče civilnog stanovništva, gubici su iznosili 845.000. Od 200.000 ljudi koji su pošli za vojskom preko Albanije poginulo je ili umrlo više 140.000. Epidemija pegavog tifusa 1914/15 odnela je 360.000 života.

Nijedan rat pre toga nije tako dramatično promenio mapu Evrope. Nestala su četiri carstva i to Nemačko, Austrougarsko, Otomansko i Rusko carstvo, a četiri dinastije Hoencolerni, Habzburzi, Romanovi i Osmanlije pala se sa svojom aristokratijom.

Kurir.rs