Deca mlađa od 14 godina koja počine zločine, a koja inače po zakonu ne mogu krivično odgovarati, ubuduće bi trebalo da budu smeštena u posebnim odeljenjima psihijatrijskih ustanova s obezbeđenjem, a tu mogu biti i bez saglasnosti roditelji ili staratelja, s kojima može biti zabranjen i svaki kontakt, pokazuje nacrt dopuna Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Ova rešenja koja predlaže Ministarstvo zdravlja dolaze nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" u kom je dečak od 13 godina ubio devetoro dece i čuvara, a za koga nema preciznog rešenja šta s njim raditi budući da nije krivično odgovoran,a smešten je u Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu.
- Psihijatrijska eksploracija, odnosno dijagnostika toka, praćenja bolesti i lečenje, čije se trajanje ne može unapred predvideti, dece koja nisu krivično odgovorna u vreme izvršenja krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od najmanje 10 godina, a koja zbog ispoljenih mentalnih smetnji predstavljaju ozbiljnu opasnost za druga lica, sprovodi se u posebnom organizacionom delu psihijatrijske ustanove, zatvorenog tipa i sa posebnim obezbeđenjem - stoji u nacrtu dopuna zakona u kom se dodaje da o tome uvek odlučuje sud.
Odluka o zadržavanju bez pristanka deteta u psihijatrijskoj ustanovi, piše dalje, donosi se bez ograničenja u pogledu trajanja zadržavanja, s tim što je sud dužan da na svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje.
- Pre donošenja te odluke sud je dužan da pribavi pismeni nalaz i mišljenje od konzilijuma psihijatrijske ustanove, čiji je obavezni član specijalista dečje ili adolescentne psihijatrije - piše u nacrtu.
Takođe, ustanova je dužna da najkasnije 15 dana pre isteka šest meseci od donošenja te odluke i nadalje, na svakih šest meseci, dostavlja sudu pismeni nalaz i mišljenje o potrebi daljeg zadržavanja i lečenja deteta.
- Posete i kontakti deteta sa drugim licima, uključujući članove uže porodice, mogu se privremeno zabraniti u slučaju postojanja osnovane sumnje da dete namerava da pribavi oružje ili psihoaktivne kontrolisane supstance, da se dogovara o bežanju, da planira izvršenje krivičnog dela, kao i kada je to neophodno da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost deteta ili drugih lica ili to nalažu drugi naročito opravdani razlozi - stoji u nacrtu, a odluku o tome donosi sud u roku od tri dana od dana prijema obrazloženog obaveštenja ustanove.
PREDLOGE SLATI DO 9. AVGUSTA
Javna rasprava traje do 9. avgusta, a svi zainteresovani svoje predloge do tada mogu poslati na mejl mentalnozdravlje@zdravlje.gov.rs, dok je tekst nacrta dostupan na www.zdravlje.gov.rs i portalu https://ekonsultacije.gov.rs/ . Inače, kada izmene budu usvojene, stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić navela je juče na okruglom stolu tokom javne rasprave, koji inače nije bio nešto posećen, da je neposredni razlog ovih dopuna zakona užasna nesreća u Ribnikaru.
- Nakon toga se videlo da zapravo u postojećim zakonskim aktima, pa i ovom donetom 2013, ne postoji rešeno šta raditi sa decom koja nisu krivično odgovorna. Možda čak i kasnimo s dopunama zakona jer imali smo slučaj da su maloletnici zapalili beskućnika, a bilo je i različitih zlostavljanja i životinja i mlađe dece. Ovo nisu represivne mere, već mere lečenja za nekoga ko može biti opasan po sebe i po druge. To dete se nalazi još na psihijatrijskoj opservaciju, taj proces će trajati dugo i ne može se za nedelju, dve doći do toga na osnovu čega se desila tragedija - kazala je Grujičićeva i dodala.
- Ako psihijatrijski konzilijum odluči da je ta osoba opasna po sebe i druge neće treba ti saglasnost roditelja ili staratelja za smeštanje u psihijatrijsku ustanovu. Zbog velike odgovornosti potrebno je da to bude konzilijarna odluka i da se saglasi više lekara.
NAVESTI I ZAKON O RADU
U postojećem zakonu propisana su i prava i dužnosti lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi, pa i između ostalog da se radno osposobljava prema opštem ili posebnom programu za lica sa mentalnim smetnjama, kao i da dobije odgovarajuću naknadu za rad u radno-terapijskim poslovima od kojih ustanova ostvaruje prihode. Predloženim dopunama to ne važi za ovu decu koja su izuzeci. A Zlatićeva je bi to moglo biti protumačeno kao diskriminatorno i da bi moglo pojačati pažnju Ustavnog suda, pa predlaže da se pozovu i na Zakon o radu, koji nalaže da osoba radi do navršenih 15 godina.
Da li će psihijatrijske ustanove zarad pravčjenja pomenutih posebnih odeljenja biti rekonstruisane ili će se ići na izgradnju potpuno novog odeljenja, Grujičićeva je navela da će Vlada naknadno odlučiti.
Jedine primedbe, kao je rekla tehničke prirode, imala je advokatica Aleksandra Zlatić iz kancelarije Zore Dobričanin Nikodinović, koja inače zastupa porodicu jedne od devojčica ubijene 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar" u procesu protiv oca dečaka koji je počinio zločin.
SLUČAJEVI PRE MASAKRA U "RIBNIKARU"
- dečak od 12 godina zakucao ekser psu u glavu
- deca zapalila beskućnika
- dečak od 13 godina izbo druga nožem u školskom dvorištu
DOPUNE ZAKONA OSLANJAJU SE NA:
- Deklaraciju o pravima deteta iz 1959.
- Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom
- Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka
- Kako bi se izbegla povreda prava na pretpostavku nevinosti, koje je i Ustavom zagarantovano, potrebno je da se umesto formulacije da je dete počinilo krivično delo stoji da postoji osnovana sumnja da ga je počinilo - kazala je Zlatićeva i dodala da u vezi se može smatrati povredom ustavnih prava i formulacija o zadržavanju deteta u psihijatrijskoj ustanovi bez ograničenja, te da bi trebalo navesti "dok traje potreba za psihijatrijskim eksploracijom, dijagnostikom i lečenjem", a što se unapred ne može predvideti.
Kurir.rs/J.S.Spasić
NE PROPUSTITE
