KRADU NAM IZ MATARUŠKE BANJE BLATO, BUŠILI SMO IM GUME! Kurir u OVOJ banji: Ko bi da se uda ovde da dovede! Nema kud da pobegne!

Kradu nam ovi iz Mataruške Banje blato! U kantama nose, pa tamo prave kupke! Ne možemo da odbranimo. Bušili smo im gume pre pet-šest godina - žali se dok se sprema da se kraj bare namaže blatom Milorad Blagojević, poznat kao Rođo, iz Jarčujaka kraj Kraljeva, u divljoj banji, popularno nazvanoj Sirčanska, mada zvanično banja nije.

- Ti ćeš da odeš u aps - dobacuje mu "gazdarica" banje, kako ovde zovu Vladimirku Ćurčić.

- Je l' bilo: "Buši! Buši!" ko u "Ko to tamo peva" - smejemo se.

- Bilo je: "Buši!" - smeje se, pa veli:

- Blato je puno sumpora. Ispitano, bre, ima 23 minerala, po nalazima iz Beograda, reko nam lane neki čovek. Treće je u Evropi koje ima jedan mineral, nisam mu zapamtio ime. Jače od igalskog. Evo, ja sam ti najduži pacijent ovde, od 1980. Bio sam ti grob, ovako savijen sa 29 godina - pa se savi do zemlje i nastavi:

- Imao sam diskopatiju (bolovi u kičmi i vratu usled propadanja pršljenova, prim. nov.) i trebalo je da idem na operaciju. I banja me oporavila. Zato sam onaj platan gore visoki posadio. Zato sam i vikendicu napravio. Sinuse sam operisao, imao i kataraktu, ubeđen sam da mi je banja pomogla. Kad sam od korone bolovao treći put, zaboli me rame. Dva meseca fizikalna - ništa, primio sam 20 injekcija. Došao sam ovde u aprilu, stavio sam tri-četiri puta blato. I gledaj sad kako mašem rukom. Evo, vidi, ko da imam 33 godine, a imam pune 73! Šta ti čini blato!

Veli i da su oni, vikendaši, stavili pločice na oronuli bazen više bare.

- Brigada penzionera! I tri puta dobijem prijavu kod inspektora!

Sirča - veliko, poznato selo. Posle Lađevaca, a pre Kraljeva, skrećemo levo. Uzak, krivudav put kroz šumu, asfalt nov. Al' posle nekog kilometra kreće makadam. Trucka auto, polako idemo. Izbijamo usred šume, podno Kotlenika. Radni je dan. Pre podne. Kod bare već ekipa. Maže se.

Gosti usred noći

Treznila sam i dvoje iz Guče

- Došli neko veče, kasno, sa sabora iz Guče momak i devojka. Pod gasom. Osvežili se, okupali u bari. I da noće, gde ćeš da ga pustiš da spava na vedrini. Bogami se istreznili. Malo belog luka, malo ovo, malo ono. Rasola sad nema. A može i klin klinom - pivo za pivom - smeje se Vladanka.

Tu je i Vjera Dmitrić iz Zemuna. Prvi put je ovde. Boli je desno koleno.

- Pa jeste li kod doktora išli - odmah pitamo.

- Kod četiri, i svi su mi davali vizitkarte da idem kod njih privatno! Dobila sam neke masti, ništa drugo. Tu su mi prijatelji, pa sam došla - veli Vjera.

Pod tušem, a sve je ovde nekako priručno, Mirko Janić iz Gornjeg Milanovca.

- Imao sam bol u ramenu, kolenima, leđima, treći dan je već popustilo. Tu sam sad kod svastike - smeje se.

- Evo, 19 stepeni ovde, dođi da vidiš kako je lepo, ladno.

- Oćete srčka da vas strefi - smejemo se.

- Ma jok! Kakva srčka. I za vene je dobra. Stavi nogu pod mlaz i da vidiš kako se vene vraćaju nazad - Mirko će.

Svastika neće pred novinare.

- A što, Mirko, kod lekara ne idete?

- Lekari ti samo daju lekove. A to ti je ko kad se drogiraš - dok traje, dobro je! A od blata ima da ozdravim!

Tu je gospodin iz Beograda. Samo mu oči vire.

ŠUGAVO KUČE I TRI MESECA ZATVORA

Legenda kaže, kako piše na tabli, a zapisao ju je izvesni Branko Lešević, da je ova banja otkrivena 1836. Bila tu barica sa žabokrečinom, prilazili neki radnici, a za jednim išlo šugavo kuče, sve u ranama. Ušlo u baricu i posle dva dana rane mu zarastale, pa se i gazda okupa. I proču se da bara leči. Među prvim izlečenima, kako piše, bio je bračni par Radosav i Dobrila Vuković, te on izbetonira bazenčić u znak zahvalnosti. Ali zbog uzurpacije društvenog zemljišta odležao je tri meseca robije.

- Ništa ne plaćam. Tu sam kod ove gazdarice - pokazuje na Vladanku, kako zovu Vladimirku.

- Šefica banje - dobaci neko s osmehom.

- Nisam, nisam. Nisam ni kod kuće više glavna. Ovo je državno, svačije i ničije. Dolaze ljudi sa svih strana, iz cele Srbije - smeje se Vladanka dok se maže.

- Ajte, molim vas, pa svi znamo da naplaćujete. I kade i smeštaj. Nego, koliko uzimate - smejemo se dobrodušnoj ekipi.

Svi su veseli. Zaista.

- Pa ti oćeš ovde poreznike da nateraš - smeje se neko.

- Džaba! Šta te košta, ponesi leb u torbu i ajde leči se - smeje se i "šefica".

- Imam dve kade, ko donese čep, neka stavi čep i neka koristi. Meni najviše koristi - Rođo će.

Gosti, a svi su uglavnom stariji, ni oni ništa priznaju - svi listom kod prijatelja došli.

Meštanin

Sećam se nepokretnog Rumuna

Navigacija nas je najpre odvela u drugi deo Sirče, a tu srećemo meštanina Ljubodraga Jelića, koji nas uputi na pravi put. I pokazuje nam gde je trebalo da kopa temelje za vikendicu unuki, pa je odustao.

- Iskopam ovo, kad mi neki inženjer, hvala mu, reče da nikako tu ne gradim. Neće to blato izdržati teret. I pogledajte, stvarno blato. Liči na ono tamo gde je bara - veli pa nastavlja:

- Sećam se jednog Rumuna, pre pedesetak godina došao nepokretan s dečjom paralizom. I roditelji ga na čaršavu spuštali u bazen i mazali blatom. Posle tri godine počeo je da hoda. Naravno, šepao je, poznavalo se da ima paralizu, ali je ipak hodao pomoću štapa.

Iz Kragujevca je i ove godine, kao i lane, put Sirče došla Vesna Radosavljević.

- Reuma, vene, oporavak posle korone, sve me muči - kaže.

- Pa imate lekare - velimo.

- Pa imam. Pa šta! Masti i ništa! Blato me je podiglo, manja mi upala. Svaku moguću upalu izvuče. Budemo po 10-15 dana. Namažeš se, osuši se, isperemo u bari. Pa dva sata odmora. Pa bazen, kada. Dva puta tretman dnevno, ne više - Vesna će.

Drči motorka. Izbija iz šume sav znojav - Dušan, Vladankin muž.

- Oni ti sve ovde održavaju. Smatrajte da je ovo sveto mesto i božji dar, pa se tako ophodite prema njemu - veli, kako za sebe kaže, stranac iz Jugoslavije, gost iz Sarajeva.

- Vidite onu ženu gore, nju četvoro unelo u kadu pre dva dana. A juče sama sa šetaljkom ide - Mirko pokazuje.

Dovela Svetlanu snaja, kraj nje hodalica.

- Imam osteoporozu, lomila sam kukove, kičma mi je oslabila, svašta nešto. Nisam baš nepokretna, treći dan mi je ovde i malo sam se pridigla, ali ne mogu još sama - kaže.

Dolazi i deka od 80 leta. I on je iz okoline, ali mu je prvi put ovde.

- Ceo život sam radio, stoku čuvao, vremena nisam imao. Pa ni u pravu banju da odem, kad mi je lekari prepisali. Više ne mogu da radim, ni stoku da gledam, pa imam vremena da probam blato - veli nam kraj izvora, gde se ređaju ljudi da pune balone.

- Umij, ćerko, oči. Ako ti šta ne valja, da vidiš kako će da bude lakše - priča jedna žena.

PRAVILA ZA UPOTREBU

- po dolasku odmorite se 15-20 minuta

- ući u bazen i biti 20-30 minuta

- odmoriti se tri sata

- ući u baru s blatom i namazati se

- posle 20-30 minuta isprati se vodom iz bare

- istuširati se

- ako prvo ulazite u baru, pa u bazen, isti su vremenski periodi

TVRDE DA POMAŽE U LEČENJU:

- reume

- kožnih bolesti

- očiju

- sinusa

- reguliše krvni pritisak

- dobro za kostobolju

Kola samo pristižu. A Vladanka već na mostiću, preko rečice, tu ispod bare. Sav naget. Vodi do njene kuće. A tamo ko u raju - dvorište puno cveća, tu je i brvnara, letnjikovac, pravo selo. Kreveta za "prijatelje" koliko oćeš.

- Gledajte most. Ovuda i praunuke moram da prevedem, mogu da se survaju dole. Kad su pre neke godine bile poplave, otišao, još novog nema, a davno su pobili kočiće za gradnju - veli Vladanka, pa će našoj Zoki, foto-reporterki:

- Draga moja devojko, dođi s momkom uveče ovde. Neće smeti da te ostavi! Ne zna kud će da ode, i bez puta i bez mosta. Ima da te udamo! Ko misli da se uda i ženi, ima da to drugo dovede ovde!

- Dovešću ja mog Vladimira - smeje se Zoka.

- Dovedi. Nema kud da pobegne! Kud da pobegne?! I još bi ga i vukovi pojeli kad bi pokušao!

Pa vi vidite...

Kurir.rs/Jelena S. Spasić