Upravo traje impresivna naučna revolucija koje mnogi nisu svjesni. Biotehnologija koja nam daje alate za sticanje kontrole nad biologijom napreduje neverovatnom brzinom.
S jedne strane, ona nam može pomoći da se rešimo najsmrtonosnijih bolesti, a istovremeno može stvoriti viruse opasnije od nuklearnih bombi, koji bi mogli uništiti čovječanstvo.
Biotehnologija je sve prisutnija u našim životima. Nalazimo je u odeći koju nosimo, u hrani koju jedemo, čak i u kućnim ljubimcima koje volimo. Nije nikakva novost da ljudi manipulišu živim bićima. Koristimo bakterije za proizvodnju insulina, povezujemo protetiku direktno sa svojim mozgom i proizvodimo industrijske enzime za proizvodnju papira.
Genetska terapija stvara lekove za nekada neizlečive bolesti, dok paralelno osiguravamo izvore hrane stvarajući useve otporne na klimatske promene. Ukratko, ono što je nekada bilo veoma skupo, postalo je jeftino.
Projekt ljudskog (humanog) genoma (Human Genome Project, HGP) koji je započeo 1990, bio je prvi veliki pokušaj čitanja ljudskog DNK u celosti. Nakon trinaest godina i tri milijarde dolara, posao je bio dovršen. Tada je dekodiranje ljudskog genoma koštalo oko sto miliona dolara. Danas je ono sto hiljada puta jeftinije te košta samo oko hiljadu dolara.
Pretvaranje DNK u kompjuterske podatke, a zatim i njihovo analiziranje, nekada je bilo veoma zamoran proces koji je trajao oko tri godine. Danas taj proces traje oko dve sedmice i gotovo je potpuno automatizovan.
Naučna saznanja se gomilaju neviđenom brzinom, dok izume i proizvode možemo izrađivati sve brže i jeftinije. Ta brzina znači da možemo očekivati još mnogo divnih stvari za čovečanstvo. Ali...
Sama spoznaja da bi biotehnologija u bliskoj budućnosti lako mogla ubiti milione ljudi, pa i stotine miliona, ledi krv u žilama. To je čini mnogo opasnijom od bilo kakve nuklearne bombe.
Američki biolog Kevin M. Esvelt s Tehnološkog instituta u Masačusecu u svojoj studiji iz 2022. kaže: "DNK konstrukti dovoljne dužine za generisanje zaraznog virusa španskog gripa sada se mogu nabaviti za 1.500 dolara. Koronavirusi koštaju otprilike 2.000 dolara, ali obično se moraju enzimski spajati ručno pre stvaranja virusa, što zasad ograničava broj sposobnih pojedinaca da to učine. Laboratorijska oprema i reagensi potrebni za te zadatke obično se mogu nabaviti za manje od 50.000 dolara".
Prema tome, ako danas želite stvoriti veštački virus, to će vas koštati otprilike koliko i nov automobil.
Istovremeno, naučnici pokušavaju pronaći viruse koji se skrivaju u prirodi, posebno u životinjama poput šišmiša ili majmuna. Pretpostavlja se da iz njih vreba mnogo smrtonosnih pandemija.
Lovci na viruse odnose uzorke u laboratoriji kako bi saznali postoji li verovatnoća da će se novootkriveni virusi proširiti na ljude. Kada biolog otkrije novi virus, uobičajena je procedura da objavi njegove genske podatke. Naučni časopisi tako dele opise potencijalno opasnih virusa.
Drugi stručnjaci idu korak dalje pa te viruse čine još opasnijima. Oni zapravo kombinuju različite viruse kako bi razumeli zbog kojih je mutacija verovatnije da će se proširiti među ljudima ili ih učiniti smrtonosnijima od njihovih izvornih oblika. I opet, ti se podaci slobodno dele.
S obzirom na to da se sintetički DNK i laboratorijska oprema prodaju bilo kome na internetu bez ikakvog ili s vrlo malo praćenja, dok u isto vreme alati biotehnologije postaju sve jeftiniji i lakši za korištenje, a podaci o opasnim patogenima sve brojniji i dostupniji, samo je pitanje vremena kada će dobronamerni naučnik podeliti nacrte za superbakteriju ili supervirus koji će prouzrokovati milione žrtava.
Pritom nije potrebno da on bude zlonamerni psihopata. Dovoljno je da bude neodgovoran ili aljkav. Došlo je vrijeme kada se virus može kreirati u kućnoj radinosti.
Kurir/7dnevno
NE PROPUSTITE
