Neka obaveza lekara prema ustanovama koje su ih poslale na specijalizaciju morati da postoji, ističe za Kurir ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić.
Vreme je za veliku debatu o tome zašto neki doktori iskoriste manje bolnice da dobiju stalni posao i specijalizaciju, pa čim je završe, odu u veće gradove, a oni mali, zabačeni ostanu na cedilu i nemaju kadra da leče narod. Najbolji primer je bolnica u Majdanpeku, koja je je pred zatvaranjem.
Nakon vapaja dr Marka Radulovića, direktora Opšte bolnice Majdanpek, koji je za Kurir rekao da mu je doktorka iz Niša koju su zaposlili, pa poslali na specijalizaciju iz interne medicine, čim ju je završila, poslala poruku da raskida radni odnos i da se vraća u Niš, što je, naglašavamo, ipak po zakonu, kao i da su tako ostali i bez pedijatra, ministarka kaže da nam predstoji velika debata.
- Nažalost, često se dešava da po dobijanju specijalizacije i njenom završavanju, specijalista ne želi da se vrati u zdravstvenu ustanovu koja ga je poslala. U najvećem problemu su zdravstvene ustanove u malim sredinama, često pošalju specijalizanta i čekaju ga da se vrati, a umesto toga dobiju zahtev za prekid radnog odnosa. Predstoji nam velika debata o tome kako da rešimo pitanje "obaveze ili dužnosti" prema ustanovama koje su poslale kolege na specijalizaciju, a koje se odluče da se u njih ne vrate. Razlozi su razni. Nekada se kolege i odluče iz privatnih razloga da ostanu u gradu u koji su otišli radi specijalizacije, pronađu sebe u novom mestu, steknu porodicu, što je u redu. Ali neka obaveza mora da postoji. Za to moramo da nađemo rešenje - naglašava Grujičićeva.
ZABRANA SPECIJALIZACIJA - NENADOKNADIVA ŠTETA
Napravljena je, navodi ministarka, nenadoknadiva šteta početkom dvehiljaditih, kada su bile zabranjene specijalizacije.
- Tada je nastao veliki jaz između generacija koje polako odlaze u penziju i mladih lekara koji stasavaju. Počeli smo sistemski da rešavamo problem, pre svega deficitarnih specijalizacija, i da tako usmeravamo mlade kolege - kaže Grujičićeva.
U tu debatu, dodaje, moraju da budu uključeni svi direktori ustanova, mlade kolege, fakulteti, direktori kliničkih centara, pa i druga ministarstva.
- Želim da poručim mladim lekarima da ne beže od malih sredina i da se lekarski poziv ne ostvaruje samo u veliki kliničkim centrima, već i u malim sredinama. Naš poziv postoji za sve ljude kojima je pomoć potrebna, gde god oni živeli. Od Subotice do Prizrena svaki čovek mora imati jednaku zdravstvenu zaštitu i na tome radimo. Ne može sve preko noći, ali poslednjih godina mnogo je stvari pomereno napred - kaže ministarka.
SAMO ČEKAJU KRAJ PA DA ODU
Bolnica u Majdanpeku ima 10 specijalizanata, koji uglavnom dolaze iz Niša, jer je tamo teško zaposliti se kao lekar opšte prakse. Ali nije ako si specijalista.
- Iako sad svi tvrde da neće ići iz Majdanpeka, jasno mi je da dve trećine njih ne govori istinu, pošto u Nišu kupuju stan, tamo im deca idu u školu. Samo čekaju da završe specijalizaciju - ističe dr Radulović
A dr Radulović podseća da je prekretnica, i to u lošem smeru, bila odluka Ustavnog suda iz 2017. da je neustavna odredba pravilnika po kojoj specijalisti treba da vrate sve iznose primljene na ime zarada i naknada zarada ako po položenoj specijalizaciji ne ostanu u zdravstvenoj ustanovi koja ih je na nju poslala duplo duže od trajanja specijalizacije.
brojke
1.000 kvadratnih kilometra pokriva bolnica u Majdanpeku
14.500 stanovnika ima opština Majdanpek, prema zvaničnom popisu
- Upravo te odrednice sprečavale su odlazak specijalista odmah po završenoj specijalizaciji u veće zdravstvene centre (gde se kao specijalisti lako zapošljavaju), privatne zdravstvene ustanove ili u inostranstvo. Mnoge zdravstvene ustanove, posebno u manjim mestima, nakon odluke Ustavnog suda ostaju bez specijalista na koje su računale. A posle te odluke, izmenama pravilnika i zakona, specijalisti u slučaju pomenute nelojalnosti imaju obavezu da nadoknade samo troškove specijalizacije ili uže specijalizacije (koji su samo mali deo ukupnih troškova), ali ne i ukupan iznos zarade i naknade zarade tokom specijalizacije - objašnjava dr Radulović.
TROŠKOVE NAPLAĆUJU NA SUDU
Neke zdravstvene ustanove, kaže Radulović, traže, a na sudu i uspevaju da dobiju, da im nelojalni zaposleni vrate druga primanja i tzv. naknadu troškova tokom specijalizacije poput putnih ili onih za odvojeni život od porodice:
- To je destimulišući faktor za napuštanje zdravstvene ustanove, ali, avaj, malo je onih koji imaju sredstva za ovaj garantni polog.
Većina specijalizacija, dodaje, traje pet godina, i to samo u slučaju da nema bolovanja ili drugih nepredviđenih okolnosti u životima specijalizanata.
- I taman kada kao direktor ili načelnik odeljenja mislite da ste spisak lekara popunili novim specijalistom, dobijete zahtev za raskid radnog odnosa zbog odlaska u drugu ustanovu. Mora da se pronađe zakonsko rešenje kojim bi se kandidati za usavršavanje i specijalizaciju obavezali da određeno vreme provedu na radu u zdravstvenim ustanovama koje su im to i omogućile. Ovako, nije teško pretpostaviti da će veoma brzo doći do gašenja pojedinih odeljenja, a i celih zdravstvenih ustanova zbog nedostataka kvalifikovanog kadra - ističe dr Radulović.
Kurir.rs/ Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
