Čovek ne može da bira vreme i mesto gde će se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima će živeti. To ne zavisi od nas. Ali ono što zavisi od nas i što se od nas očekuje jeste da budemo ljudi - uvek i svuda. Da nas kao ljude prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici.
Ovu jedinstvenu poruku, pre više godina, uputio je srpskom narodu patrijarh Pavle. A njome kao da je najsažetije opisao svoj životni put koji je, kao Gojko Stojčević, započeo 11. septembra 1914. godine u slavonskom selu Kućanci kod Donjeg Miholjca.
Rodio se u skromnoj porodici Stevana i Ane, na veliki pravoslavni praznik Usekovanje glave Preteče Gospodnjeg Svetog Jovana Krstitelja. A to, priznaju mnogi, nije bez simbolike. Jer, kao i Pretečin, i patrijarhov život bio je ispunjen beskrajnom istrajnošću i podvizima od najranijeg detinjstva. Rano je ostao bez roditelja.
O Gojku i njegovom bratu Dušanu najviše se starala očeva sestra Senka. Druga majka, kako je govorio patrijarh. Četvororazrednu osnovnu školu završio je u Kućancima.
Školovao se, potom, u Tuzli, Beogradu i Sarajevu, a ratne dane proveo je u Banji Koviljači i manastirima Ovčarsko-kablarske klisure. Zamonašio se u manastiru Blagoveštenje 1946, dobivši duhovno ime po svom „nebeskom pokrovitelju“ apostolu Pavlu.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957, a za patrijarha Srpske pravoslavne crkve 1. decembra 1990. godine. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevanđelje. U najteže vreme! Na početku još jedne krvave, ratne decenije. Decenije velikog iskušenja i stradanja svog naroda, čiji je krst i breme nosio do upokojenja 15. novembra 2009. godine. Više od pola miliona ljudi prisustvovalo je na ulicama Beograda poslednjem ispraćaju patrijarha Pavla.
Ovo su tek biografski i faktografski podaci. Za Srbe, on je za života postao mnogo više – živi svetac.
Skroman, mudar, brižan, a istovremeno pun razumevanja za novo doba puno iskušenja, brzo se nastanio u srcima miliona vernika i ateista, kao nijedan njegov prethodnik.
Zato se i danas prepričavaju desetine događaja koji potvrđuju patrijarhovo podvižništvo, veru i privrženost i crkvi i narodu. A bio je poznat ne samo po svojoj mudrosti već i po skromnom životu koji je vodio – sam je kuvao, šio, popravljao cipele, vozio se tramvajem i nijedan fizički posao nije mu bio ni stran niti težak.
Deset citata Patrijarha Pavla o životu i ljudima
Pamtimo ga kao mudrog čoveka čiji se govori i besede prepričavaju i pamte. Ovo su neke od njih.
- Čovek je jači mrtav nego nečovek živ.
- Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „Što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.
- Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.
- Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.
NE PROPUSTITE
- Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.
- Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti.
- Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
- Prava ljubav je jedino kada ljubav ne traži svoje. Kada voliš nekog bez ikakve logike. To je i prava sloboda. E zato sam hrišćanin.
- Oni ne shvataju hrišćanski ljubav koja ne traži svoje, koja gleda uvek na drugog, ne samo na sebe. Ako se traži svoje, to je već trgovina.
- Proćiće sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.
- Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, kažem i ponavljam, u pomoć Božju kojom me je On i do sada držao. Neka bude Bogu na slavu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena. Mi nemamo nikakav program patrijaršijske delatnosti, naš program je Jevanđelje Hristovo.
- Zbog svega i možemo samo da naslutimo da je bio bliže Bogu od mnogih jer je doslovno i bez ostatka poštovao principe koje je propovedao. Baš onako kako je i govorio: „Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače.
- Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.“ I još: „Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.“ Ovo su neke malo poznate stvari iz života patrijarha koga su svi još za života smatrali svecem.
Kurir.rs/ Alo!
NE PROPUSTITE
