Lažni kol centri ubeđuju svoje žrtve da prvo ulože skromnu inicijalnu sumu, ali se kasnije te cifre povećavaju, a kada ti investitori žele da unovče, shvate da novca jednostavno nema. Stručnjaci upozoravaju da postoje razne vrste kol centara koji se bave prevarama i koriste nekoliko različiztih tehnika i metoda, a dodatno je otežavajuće to što im je teško ući u trag.
- Prvenstveno jedna od najpopularnijih metoda je tzv. kompanijski scam, a to znači da se oni predstavljau kao određene kompanije Microsoft, apple itd. Navodno informišu korisnike kako je njihov računar u problemu, ima virus kako će oni putem tehnike, remot control ili upravljanje na daljinu da pristupe njihovom računaru i im na taj način da im pod navodnicima pomognu ,a zapravo da im pokradu određene podatke, kao štio su kreditne kartice, broj računa itd - rekao je Slobodan Brkić, IT specijalista. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal tereti 21 od ukupno 30 osoba, koje su uhapšene u policijskoj akciji „Infiniti” kada se prvi put čulo u Srbiji za šemu prevara putem kol-centara.
- Koliko vidim oni su svi radili po ovim operaterima call centara. Meni se čini da je to boranija, ali ih to ne oslobađa odgovornosti da su bili upleteni u nešto što možemo da kažemo da je krminal, odnosno neke finansijske malverzacije, koliko mogu da shvatim, neko investiranje, neke kriptovalute - kaže Zoran Torbica. Lažni kol-centri iz Beograda uključeni su u prevaru „tešku” više od 20 miliona dolara u kojoj građani širom Evrope ulažu novac u nepostojeću onlajn trgovinu kriptovalutama.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
