Kako se približavamo jeseni, stručnjaci sada navode da polarni regioni počinju da se hlade jer manje sunčeve energije stiže do Severnog pola.
U stratosferi iznad Arktika formira se novi polarni vrtlog koji brzo jača,a sa dolaskom zime, taj proces će postati brži. Inače, polarni vrtlog već dugo utiče i na zimske vremenske prilike u Evropi, Kanadi i SAD. Kako se navodi, za zimsko vreme je važno da li je taj vrtlog jak ili slab, jer na površini stvara sasvim suprotne vremenske posledice.
Šta ovo znači za predstojeću zimu u Srbiji, za Kurir televiziju otkrio je klimatolog Goran Pejanović.
"Hladni vazduh na visokim geografskim širinama je jak kada je zonalno strujanje oko severnog pola" započeo je razgovor Pejanović.
- On slabi kada počinje da meandrira, kada neki delovi kružnog vrtloga prelaze na jug i prenose vazduh na druga mesta, tako da taj polarni vrtlog je problem z astanovništvo, recimo u deceembru i januaru 2018. godine, u južnim oblastima Amerike i u Čikagu, kada su temperature bile i do minus 25 stepeni celzijusa - rekao je Pejanović.
Smanjenje i meandriranje ovog vrtloga može biti i sedam, osam dana unapred.
- Ako mediji pravilno reaguju stanovništvo se može upozoriti na vreme. Međutim, kada je reč o tome šta će biti u budućnosti da li će doći do jačanja i slabljenja polarnog vrtloga, on će slabiti i možemo očekivati više izlivanje ovog hladnog vazduha ka južnom delu, ali slabijeg intenziteta.
Već smo počeli da osećamo posledice ovih promena, nastavio je:
- Zime postaju toplije kao i leta. Inače, u Evropi se najbrže zagreva i tu je brzina zagrevanja oko dva stepena. Severniji delovi se zagrevaju brže nego južni delovi - rekao je Pejanović.
"Ovo je godina El Ninja, to je proces koji se dešava u ekvatorskom i tropskom pacifiku" , istakao je:
- Topla voda se premešta iz zapadnog dela na obale južne Amerike i ka Peruu i znatno podiže temperaturu zemlje. To je prirodan fenomen. Na Srbiju će negativno da utiče severnoatlantska cirkulacija, sa višim pritiskom iznad Grenlanda i severne Evrope. Biće više padavina u centralnoj i u našem delu Evrope. Možda ćemo ove godine imati i više snega i ne i značajno nižih temperatura - rekao je Pejanović.
U Srbiji i na Balkanu porašće broj dana sa padavinama iznosiće i preko 50 litara vode dnevno.
- Ključ i prethodnih superćelijskih nepogoda je u padavinama i povećanju vodene pare od čega jačaju te oluje. Sva šteta koja dolazi od elementarnih nepogoda, potiče od tih jačih vetrova, negde oko 75 odsto ukupne štete dolazi od ovakvih oluja - dodao je.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
