DEO KUĆE MOJI PRODALI ČUVARU AL KAPONEA! Toma Fila: Baba je ložila marke za koje je deda dao zlato! OVO SU KOVALI ZA SULTANE!

Deo naše kuće u Bitolju prodali smo čuvaru Al Kaponea koji se vratio u Makedoniju kad je taj gangster uhapšen. A u istoj toj kući baba Ata ložila je rajhsmarke i proklinjala dedu što je sve zlato, a imali su ga jer su bili kujundžije, pretvorio u te marke misleći da će u Velikom ratu da pobedi kajzer Vilhelm. Kad je video šta je uradio, presvisnuo je, priča za Kurir čuveni advokat Toma Fila, čiju smo kuću u rodnom Bitolju obišli.

Konzulski grad. Bitolj. U svoje vreme, a beše to za vakta Otomanske imperije, bio je grad nad gradovima. Velelepne vile krasile su Bitolj, na raskrsnici puteva. Danas pokoja obnovljena, a mnoge ruina. Kao i ona koja je nekad bila konzulat Kraljevine Srbije. Vele, najlepša od svih. Zvrji prazna, oljuštena, bez prozora. Bitolj je davno izgubio sjaj i značaj. Ali je i dalje drag, na svoj način.

Istini za volju, ideja za ovu priču sinula mi je kad je ministar Nikola Selaković, otvarajući izložbu o Bregalničkoj bici u Bitolju, zahvalio tom gradu što nam je, između ostalih, dao i advokate Filotu i Tomu Filu. Odmah sam okrenula gospodina Tomu, a on istog časa Nikolu Glavinčeta, svog prijatelja i predsednika advokatske zajednice u Bitolju, koji me je ljubazno proveo kroz ovaj grad.

A za File sam znala i kad nisam ni poimala ko su oni. Još kao dete slušala sam dedu, gore s vrleti na granici Srbije i Crne Gore, kako za babu, koja je "sve znala", govori:

POKLON ZA SULTANA

Kad je sultan Mehmed V došao u Bitolj, a bilo je to 1911, pred sam Prvi balkanski rat, File su spremile poseban poklon.

- Moj deda i njegov brat napravili su mu, u ime čaršije, stočić na poklon sa poludragim kamenjem, srebrom i plemenitim drvetom - veli Fila.

- Moj Filota Fila!

- Ja avokat mogu biti! Ja prešednik mogu biti - čulo se s druge strane.

I evo me pred kućom u kojoj je rođen Filota Fila. Krajnje obična. Na dva sprata. I između dve ulice. Ove široke - Solunske - i jedne manje.

- Kuća porodice Fila je na nekadašnjoj reci Kurderes, što na turskom znači "vučji potok". Kurderes je bio granica starog dela grada, koji je išao sve do reke Dragor. Ali je sedamdesetih godina prošlog veka zatrpan zbog higijenskih uslova, nije bilo mnogo vode. Kuće su bile starogradska arhitektura, što se i vidi na starim fotografijama. Nažalost, kuća porodice Fila je restaurirana, faktički i rušena, pa pravljena nova. Vlasnik je takođe iz vlaške porodice, koja tu živi godinama - priča za Kurir Glavinče.

Vlaška, kako ovde kažu, a zapravo cincarska je familija Tome File, pa i ona po majci.

- Moji su s Krfa došli u Janinu, a potom je bila velika kuga, mnogi su pomrli, a jedna bogata udovica Fila dala je pare da se izleče moji preci. I oni su uzeli ime po njoj, a Fila bi u prevodu bila Ljubica - kaže Fila, pa nastavlja:

- U Bitolj su se preselili još u vreme Ali-paše Janinskog, koji se vodio kao reformator, a u stvari je pobio Cincare jer su imali bogatstvo. Moji su bili kujundžije, radili su sa srebrom, plemenitim drvetom abonos i poludragim kamenjem.

DEDA DRUGOVAO S KRALJEM

Deda po majci Nikola Sapundžić bio je gradonačelnik Skoplja.

- U Skoplju je napravio prvi zoo-park, koji i danas postoji, pod uticajem Japana. Družio se s kraljem Aleksandrom Karađorđevićem. Anegdota kaže da je bila delegacija kod kralja i svi su hvalili Nikolu, a trojica-četvorica njih osuše paljbu. Kralj, sav srećan, kaže Nikoli: "Vidim da si dobar čovek, da te niko nije pohvalio, video bih da si korumpiran, a dobro je da te i hlave i kude." Tako je i danas - kaže Toma Fila.

Otac Filota, potonji čuveni jugoslovenski advokat, rođen je 1914.

- Poslali su ga na školovanje jer je bio netalentovan za zanat, ništa nije mogao rukama. Upisao je Pravni fakultet u Beogradu jer je jedino tamo bilo džabe. Vrlo brzo je ušao u u revolucionarni pokret. Milovan Đilas i on udarali su po tadašnjem dekanu Pravnog jer je pustio policiju da se obračuna sa studentima. Zato je izgubio stipendiju kraljice Natalije, kako se nazivala, pa se izdržavao pevajući i svirajući gitaru po proslavama - navodi Fila.

Filota Fila završava pravo 1937, te biva sudski pisar u Resenu, Debru i Bitolju, da bi potom otišao u Beograd, gde upoznaje Eli Sapundžić, s kojom se venčava 1940. u Crkvi Svetog Marka.

- Majka je zatrudnela, a ubrzo je izbio i rat. Kako je otac bio sa komunistima, a nije bio komunista već solcijaldemokrata, kao što sam i ja, majku je poslao u Bitolj, u tu našu kuću kod Kurderesa, da se tamo porodi. Ako njega uhvate, da mu ne ubiju i ženu i dete. Ali Bugari su bili u Bitolju i prognali su mamu: "Vi ste prosrpski orijentisani, imate prezime Filović, morate da se vratite u Beograd. Ali pošto ste trudni, možete da se porodite i posle 15-20 dana da idete za Beograd." Rodila me je 29. jula 1941. Da, rodio sam se kao Toma Filović, jer je to bila južna Srbija i tražili su da ko god želi u državnu službu, mora da bude na -ić. Kad smo došli u Beograd 1947, otac je vratio prezime Fila - priča.

I 20 dana nakon porođaja Eli se vratila u Beograd, odnosno u Negotin, pošto se prijavila kao izbeglica. A Filotu su krajem 1943. otkrili i poslali u Mauthauzen, odakle se vratio sa tuberkulozom i 40 kila.

SPOMEN-PLOČA

Nikola Glavinče pokrenuo je inicijativu da na kući u Solunskoj ulici stoji spomen-ploča da je u njoj rođen poznati jugoslovenski advokat Filota Fila: - Vlasnik je nedavno preminuo, pa sad treba sa naslednicima da vidim za odobrenje da postavimo ploču.

.

I FILE U KNJIZI

U knjizi "Advokatura i advokati u Bitolju", čiji je koautor Nikola Glavinče, detaljno su opisane i biografije dvojice Fila. Filote, koji je u karijeri branio 26 osuđenika na smrtnu kaznu, ali i čuvenu Šefku Hodžić, koja je trudnu drugaricu rasporila da bi joj ukrala bebu.

- Filota Fila je simbol čoveka koji se bori za pravdu i pravo i jedan od najpoznatijih advokata koje je dao Bitolj. Moj deda Sotir Glavinče, koji je rođen 1927, bio je veliki prijatelj sa Filotom, a bio je sedamdesetih i predsednik Advokatske komore Jugoslavije. I moj otac je advokat, kao i moj brat i ja. Fila i moj deda su afirmisali bitoljsku advokaturu na jugoslovenskom prostoru - kaže Glavinče, koji je u knjizi naveo i da je Toma Fila 1967. postao najmlađi advokat u Jugoslaviji.

A Toma Fila ističe da je Nikolin deda Sotir bio najbolji advokat koga je video u Makedoniji.

Porodica odlazi '45. u Botolj, gde je Filota dočekan kao heroj, a Lazar Koliševski, predsednik makedonske vlade, postavlja ga za šefa policije za južnu Makedoniju.

- Međutim, otac je trebalo da strelja 150 Cincara, sve naši rođaci. Pošto su pretpostavili da to neće uraditi, Koliševski, s kojim se nije trpeo, rekao mu je u Skoplju: "Druže, vi to mislite da s čistim rukama prođete?! Mi smo krvavih ruku, a ti treba do lakata da ih okrvaviš. Ima da pobiješ sve!" Odbio je. Potom se vratio za Bitolj kamionom jer su mu ukinuli auto. Tražili su da formira privredni sud, što je i učinio. Dozvolili su mu da bude advokat - priča Fila, pa nastavlja:

- Rekao je da barabe ne mogu da vode državu i prepoznali su se. Smestili su mu i nešto protiv Tita i dobio je godinu dana robije, što je posle žalbe bilo 10 meseci. To je praktično bila oslobađajuća presuda. Odležao je jedno šest meseci. Sećam se da me je mama vodila da mu mašem kad je bio u zatvoru. Kad je odležao, prešli smo u Beograd, a svake godine sam dolazio u Bitolj na 15-20 dana da ne bih zaboravio makedonski.

KOSTI RASUTE PO BRDU

Bitolj je neretko i polazna stanica, odakle se penje na slavni Kajmakčalan, "kapiju slobode", koju Srbi otvoriše u čuvenoj bici 1916.

- Samo jednom sam bio na Kajmakčalanu, možda ima i više od 50 godina. Gledao sam kosti rasute po brdu, to je bio užas - kaže Fila.

U kući u Bitolju živele su baba Atina Ata i tetka Antigona.

- Baba je ložila vatru i proklinjala dedu Tomu, po kom sam i dobio ime, što je sve zlato, misleći da će u Velikom ratu da pobedi kajzer Vilhelm, pretvorio u rajhsmarke. Ceo podrum je bio pun maraka. Kad je shvatio šta je uradio, kad je kajzer izgubio rat, presvisnuo je, umro. Inače, deo te kuće su moji još ranije prodali. Kupio ga je čovek koji je bio čuvar nečega kod Al Kaponea. I kad je Al Kapone uhapšen, on se vratio u Makedoniju. Nije imao nikoga, nije se ženio - sa osmehom kaže Fila.

Baba je, veli, umrla pedeset i neke, tetka Antigona otišla je u Beograd, a kuća je ostala prazna. Prodali su je. Ali Toma nije zaboravi Bitolj, u koji rado dođe kad god ga pozovu. Jer on je počasni doktor nauka Univerziteta, a i ima pohvalnicu za zasluge u promociji konzulskog grada, kako ga mnogi i dalje zovu.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić

U novom broju Stila čitajte: Koliko vremena posvećujete sebi

Koliko vremena posvećujete sebi: Za svaku ženu je veoma važno da se posveti malim ritualima koji će joj oporaviti i telo i duh

Gorica Popović: Dok čekamo da nas razveseli novom ulogom popadije Živane, pričala nam je o tome zašto ne voli da pegla, poručila čitaocima da čovek ne treba da posustaje i da gleda na godine i najavila da će film "Djeca Kozare" izazvati veliku buru u regionu

Roditelji, sarađujte s nastavnicima: Ne zaboravite da nastavnici i vi imate zajednički cilj, a to je dobrobit vašeg deteta

Veza bez budućnosti ili ipak ne: Da li je veza mlađe žene i starijeg muškarca uglavnom osuđena na propast

NE PROPUSTITE DANAS NOVI BROJ MAGAZINA STIL!